У Лондону живи жена која сваки дан силази у подземну железницу, само да би седела на клупи и чула глас покојног мужа.
Када треба негде брзо да се стигне и провоза истом, и не – није луда, ако сте то помислили, јер је глас њеног супруга заувек овековечен на разгласу лондонског метроа.
Њено име је Маргарет Меклоум, а њен супруг Освалд Лоренс је још 1950. године свој глас „позајмио“ разгласу северне линије лондонског метроа, тачније изговорио чувено упозорење „Mind the gap“ (простор између перона и воза).
Пар се упознао 1992. године, док је Освалд радио за туристичку агенцију и живели су заједно у северном Лондону до његове смрти 2007. године. Његов одлазак је оставио огромну празнину у Маргаретином срцу, али је пронашла начин да заувек остане са њом.
Сваког дана од његове смрти седела је на перону станице и чекала наилазак следећег воза не би ли чула његов глас.
Неке љубави су заиста вечне
Међутим, у новембру 2012. године, Освалд је наједном нестао, замењен је непознатим женским гласом. Скрхана Маргарет је одлучила да замоли транспортну компанију у Лондону да јој да траку са гласом њеног мужа, како би задржала сећање на њега.
Видевши колико јој то значи, компанија је одлучила да ипак обнови најаву на станици Ембанкмент, која се налази у близини куће где је пар живео.
– Дивно је чути његов глас тамо и знати колико јој то значи – рекли су из компаније.
Тако и данас сви путници могу да уживају у Освалдовој најави, док њима непозната госпођа и даље седи на клупи и гледа како возови пролазе, све док му се не придружи на месту где ће заувек бити заједно.
Ова изузетна прича о посвећености и поруци коју су чули милиони од када је снимљена, претворена је у кратки филм писца и редитеља Лука Фланагана 2014. године. Филм је наравно назван – „Mind the Gap“.
