Нештин – историја (ФОТО)

Историја Нештина се протеже далеко у прошлост.

Још од млађег каменог доба, ово подручје је било насељено. У пред-римско време насељавали су га келтско племе Скордисци, затим и Римљани, који подижу утврђење на реци Дунав. То место и данас носи назив Кулуштра-од латинског Кастел или утврђење. Великом сеобом народа у 4. веку просторе Панонске низије насељавају словенска племена, а за њима долазе и Авари. Почетком 9. века заједно са Словенским племенима живе и Угари, под чијом државом ће се и налазити ово подручје.

Нештин се први пут се спомиње 1323. године. После Угара у 14. веку на кратко је ово подручје ушло у састав средњовековне српске државе за време сремског краља Драгутина Немањића. После овог периода поново се враћа у састав Угарске. Такође је био под влашћу илочких властелина.

Најездом Османлија у 16. веку подручје Нештина се налази под њиховом влашћу. Тек повлачењем Турака, Срби се насељавају у Нештину. То је и време када се трговина и пољопривредна производња ужурбано развија

Икона Пресвете Богородице

Догађај из 1750. године ће у великој мери променити слику овог питомог сремског места. Наиме, те године икона Пресвете Богородице, која је била у власништву породице Рашковић, Божијим Промислом је почела да точи сузе. О овом чуду био је и извештен тадашњи митрополит карловачки, а што се може видети из преписке тадашњег локалног пароха са митрополитом. Чудо точења сузе на икони је био повод за изградњу новога храма у селу. Са радовима се започело 1755. године на месту старе цркве која је била од прућа тзв. плетара.

Храм светих  врачева Козме и Дамјана

Године 1759. Нештин добија нову цркву, чија је изградња почела 4 године раније. Иконостас рад Теодора Димитријевића Крачуна завршен је 1773. године и спада у ремек дела барокног иконописања код Срба. По завршетку изградње храма чудотворна икона Пресвете Богородице нештинске унесена је у свечаној литији у храм где је изложена и где се чува и данас.

Године 1792. реформама аустријске царице Марије-Терзије и Нештин добија школу, која је у саставу православне цркве, која непрекидно ради све до данас.

У опису православног храма у Нештину стоји да је то једнобродна грађевина са високим звоником на западној страни, припада великој групи групи цркава које стилски представљају православну верзију барокне архитектуре. Северна и јужна фасада украшене су пиластрима повезаним луцима под којима су полукружно завршени прозори.

Иконостас је резао Марко Гавриловић са сином Арсенијем Марковићем 1772, а осликао га је 1773. (сокл, престоне иконе, двери, апостоле и пророке) највећи барокни српски сликар друге половине XVIII века, Теодор Крачун. Он је насликао и иконе Крунисање Богородице и Богородица са Христом, као и икону св. Јована Златоустог са архијерејског трона.

Иконе за нештински иконостас настале су после Крачуновог школовања у Бечу, али се током прве половине осме деценије он још увек придржавао ранобарокног стила који су му пренели његови први учитељи Василије Остојић и Димитрије Бачевић. Златна позадина на престоним иконама, хијератичност положаја и уздржаност геста везују га за претходну епоху угледања на православне позносредњовековне узоре, које напушта у наредној деценији када усваја каснобарокни ликовни израз.

Икону са Богородичиног трона насликао је и потписао јереј Рафаило Милорадовић 1724. Три иконе Станоја Поповића сачуване су са старог нештинског иконостаса из 1741, док се друге три иконе данас чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду. Царске двери су насликане средином XVIII века, а певничке иконе и северне двери, као и празничне иконе, сликао је Стефан Гавриловић 1800. године.

Пожари из одмазде

1848. године после мајске скупштине, одржане у Сремским Карловцима и реакцијама на догађаје, један српски војник пуцао је на мађарску бродску оклопњачу Месарош и ранио капетана брода. У одмазди Мађара спаљено је 13 кућа и оштећена православна црква.

Двадесети век

Нештин затим улази у састав Краљевине СХС, да би у Другом светском рату био у саставу НДХ. Октобра 14. на дан Покрова Пресвете Богородице усташка чета из Илока уз помоћ појединих лојалних мештана из Нештина врши масовна убиства у селу. Православни храм је тих година претрпео оштећења, а један одред усташа је и живео у цркви коју су у више наврата оскрнавили. Нештин је поднео велике жртве у Другом светском рату, јер је у том периоду страдало укупно 144 житеља овог фрушкогорског места.

Након Другог светског рата

У послератној историји место се брже развија 14. јула 1954. године долази струја у село, пољопривреда се развија, нарочито виноградарство, а касније и садња и производња крушака и бресака. Такође је и спорт узео великог учешћа у ширењу нештинског имена не само у границама бивше државе, него по целом свету. Том је највише заслужан Оријентациони клуб Нештин оснивач др. Борислав Стевановић, чији су такмичари били многобројни светски прваци, као и прваци бивше и садашње државе.

Такође је и велика знаменитост места поменута православна црква светих врачева Козме и Дамјана из 1759. године са иконостасом радом Теодора Димитријевића Крачуна, чудотворном иконом Пресвете Богородице и великим бројем књига и предмета од 18. века па наовамо.

Тако је и сеоска слава 14. јула посвећена светим врачима Козми и Дамјану, коју славе сви житељи овог прелепог фрушкогорског места а врата су отворене за све госте зване и незване.

Нештин се поново, као много пута до сада, нашао поново на граници. Овај пут са Републиком Хрватском и до своје матичне општине Бачке Паланке, та граница се мора прећи, што је јединствен случај у Србији. Такође ђаци и који су запослени у Бачкој Паланци морају до школе и посла да прелазе границу уз обавезну контролу и задржавања на граници.

1 од 23