Због непроцењиве вредности за свеобухватни развој детета, многоструких предности за мајку и породицу, дојење треба подстицати и у већини случајева када постоји потреба да мајка узима неку терапију.
Лекови који делују на централни нервни систем (ЦНС) утичу на мождане функције и побољшавају одређена медицинска стања као што су епилепсија, деменција, паркинсонизам, психоза или депресија.
„Ова стања имају велике последице по породиљу и развој детета уколико се не лече, зато је избор одговарајућег лека врло важан уз праћење појаве могућих нежељених дејстава. Овој групи лекова припадају и анестетици, лекови против јаких болова, мигрене, несанице, вртоглавице, лекови који се користе у болестима зависности и многи други.“
„Лекар прописује овакав лек мајци која доји на основу процене ризика и користи по мајку и дојено дете и уз разматрање да ли и које лекове је дојиља претходно користила и какав је том терапијом одговор постигнут“, објашњава маг. фарм. Биљана Главоњић из Фармацеутске коморе Србије.
Подаци Светске здравствене организације (СЗО) указују на то да свака пета жена у Србији пати од постпорођајне депресије. Некада се маме устручавају да потраже помоћ управо из страха да ће због примене терапије морати да престану са дојењем.
„Међутим ниједан од антидепресива нема апсолутну контраиндикацију за примену у току дојења, али је потребно праћење због могуће појаве поспаности, сниженог тонуса, слабијег прихватања подоја и напредовања у телесној маси бебе.“
„Код дојиља се, у терапији епилепсије, често примењује више антиепилептика истовремено и тада је потребан опрез због ризика од нежељених ефеката. Током дојења треба пратити клиничко стање дојеног детета, а дојење треба прекинути уколико се уочи неодговарајући раст и развој детета. Увек када је могуће подој треба обавити непосредно пре примене лека“, истиче Главоњић.
Што се тиче локални анестетика, објашњава Главоњић, они се минимално или нимало не излучују у млеко. Дакле, анестетици који се користе код стоматолога, дерматолога или за неке мање интервенције се сматрају потпуно безбедним за примену у периоду дојења.
С друге стране, примена опиоидних аналгетика захтева посебан опрез.
„Опиоидни аналгетици су они лекови против болова који делују преко ЦНС-а и иако се неки од њих излучују у ниском степену, њихова примена је оправдана само за контролу јаких болова. Опиоиди могу изазвати код беба поспаност, апнеу, успорен рад срца и друге нежељене ефекте, али постоји лек избора при нижим дозама.“
„Мигрена је једна од најчешћих форми главобоље, а већина лекова који се користе у третману и профилакси мигрене компатибилна је са дојењем, иако припадају различитим фармакотерапијским групама“, каже Главоњић.
Уколико мајка пије лек из групе бензодиазепина због несанице или узнемирености важна напомена, наставља Главоњић, је да не би требало да спава у истом кревету са дететом због могућег гушења детета.
Поред тога, родитељима се саветује да обрате пажњу на промену у понашању дојеног детета, појаву поспаности и отежаног храњења, нарочито код новорођенчади.
Врло је важно да се мајке, које имају потребу за оваквом врстом лекова, охрабре и посаветују са лекаром или фармацеутом и да их ниједна болест и терапија не спречи да доје своје дете.
