Milorad Paripović, predsednika Saveta za bezbednost saobraćaja i člana Opštinskog veća opštine Bačka Palanka dao je nekoliko saveta za vožnju kada su napolju visoke temperature:
– Zbog visoke dnevne temperature vozačima preporučuemo da putovanja planiraju u ranim
jutarnjim ili kasnijim popodevnim časovima, te da uzimaju dovoljne količine tečnosti i prave češće pauze tokom vožnje.
– Jedan od glavnih uzročnika pojačanog broja saobraćajnih nesreća na putevima svakako su velike vrućine. Stručnjaci tvrde da sunce prosto zaslepi vozače te im stvara osećaj umora za volanom, nad kojim lako izgube kontrolu i izazovu nesreću. Saobraćajci su ovih dana imali pune ruke posla. Zabežen je enorman broj lakših i težih saobraćajnih nesreća.
Mnogo je i nesreća u kojima učestvuju motociklisti. Pojačan broj vozila na putevima, dolazak turista, ali i svih onih koji žive i rade u inostranstvu te se vraćaju kući za vreme godišnjih odmora, stvaraju haos – kaže Paripović i navodi:
– Takođe, zabrinjavajuće je to što vozači tokom letnih meseci voze brže, jer nema magle, kolovozi su suvi, vidljivost je dobra. Stoga svi žure, voze iznad dozvoljenih brzina kako bi izbegli vrućine i došli što pre na odredište. Kao posledica visokih temperatura, vrlo lako
dolazi do saobraćajnih propusta, pa samim tim i nesreća. Ako je vaš automobil pre vožnje stajao duže vreme na letnjem suncu, kabina će biti prevruća da biste započeli bezbednu i udobnu vožnju. Prvo što biste u takvoj situaciji trebalo da uradite, jeste da otvorite sva vrata i da sačekate u hladovini, van automobila, bar onoliko koliko imate strpljenja, da se kabina provetri – savetuje Paripović i dodaje:
– Nakon, toga, ako imate klima-uređaj, možete da ga aktivirate i započnete vožnju.
Vožnja sa uključenim klima-uređajem uveliko olakšava boravak u automobilu tokom vrućina. Najbolje je usmeriti vazduh prema bočnim staklima i prema „nebu” kabine tako da cirkuliše i da stvara prijatnu atmosferu – zdrav razum vam nalaže da ne usmeravate ledeni vazduh direktno prema putnicima dok je ventilator postavljen na najjači stepen duvanja.
Milorad Paripović ističe da ako nemate garažu, najpoželjnije mesto na kojem tokom vrelih letnjih dana možete parkirati vaš automobil jeste debela hladovina nekog drveta. Sa druge strane, drveće će neminovno zaprljati vaše vozilo. Zato je najbolje tokom leta s vremena na vreme oprati spoljašnjost automobila, pre nego što se sokovi i smola sa drveta potpuno stvrdnu na njegovoj površini. U autu tokom letnjih meseci uvek treba imati štitnik koji sprečava pregrevanje dela enterijera, pre svega instrument table i upravljača. Pokrivanje ovih delova unutrašnjosti svakako povoljno utiče nanjihovu dugotrajnost, a i neće vam
se desiti da zbog pregrejanog volana niste u stanju da ga uhvatite rukama i da normalno upravljate automobilom kad krenete u vožnju.
– Postoji nekoliko stvari koje vozač može da preduzme kako mu auto ne bi prokuvao tokom vožnje, a osnovno je da povremeno proverite nivo rashladne tečnosti u prelivnom sudu, koji je uvek na uočljivom mestu ispod haube. Ako primetite da je radna temperatura motora povišena, zamolite pouzdanog perača automobila da vam prilikom sledećeg pranja „ispuškira” hladnjak kroz njegovu masku. Bićete zapanjeni količinom prljavštine, trulog lišća i mrtvih buba koje će biti izbačene iz hladnjaka. Sav ovaj materijal smanjuje mogućnost hladnjaka da obavlja svoju funkciju.
Promena rada motora mora biti vidljiva odmah, navodi Paripović i dodaje da ako međutim primetite da se skala merača temperature tokom vožnje opasno približava kritičnoj (crvenoj) zoni, prva stvar koju možete da uradite je da (koliko god to ludo zvučalo) uključite grejanje kabine. Obavezno spustite sve prozore i pokušajte da izdržite dok se temperatura motora ne spusti u okvire normale. Zaustavljanje pored puta i gašenje motora takođe nisu rešenje kada motor počne da se pregreva.
Ugašen motor ostaje bez hlađenja pa može da prokuva čak i kada je ugašen. Povremeno otvorite haubu pa pogledajte u kakvom su stanju creva koja ulaze i izlaze iz hladnjaka i iz
pumpe za rashladnu tečnost. Proverite i spojeve creva sa ovim elementima. Na njima se mogu pojaviti pukotine kroz koje će rashladna tečnost napuštati sistem, što će vremenom dovesti do pregrevanja.
Kidanje kaiša koji pokreće pumpu rashladne tečnost, koja dalje pomaže njeno cirkulisanje oko motora, takođe dovodi do pregrevanja u roku od nekoliko minuta. Ako prilikom „vizuelnog pregleda” ne primetite da je kaiš istrošen, njegovo pištanje tokom rada motora biće vam jasan znak da posetite servis.
Ne treba zaboraviti da i stanje motornog ulja i njegov kvalitet takođe doprinose stabilnosti radne temperature. Kako bi se glavobolje zbog brige o automobilu tokom leta svele na najmanju meru, važno je proveravati i pritisak u pneumaticima. Pri tome, ne zaboravite da to učinite i sa rezervnom gumom, kako se ne biste neprijatno iznenadili u slučaju da vam zatreba u toku vožnje.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Preporučeni pritisak za pneumatike na vašem vozilu možete naći na kartici proizvođača
automobila koja se najčešće nalazi sa unutrašnje strane vozačevih vrata ili poklopca za gorivo, unutar pretinca ili ispod haube. S obzirom da u toku leta postoje znatne razlike
u dnevnim i noćnim temperaturama, pritisak u gumama i eventualno dopumpavanje trebalo bi vršiti ujutru kada su niže temperature.
Leto je za mnoge najlepše i najbezbrižnije godišnje doba koje donosi dosta sunčanih dana i
uživanja. Ne dozvolite da vam ga pokvare problemi sa vašim automobilom koje prevencijom možete preduhitriti i izbeći.
