Na vinskoj karti „Titanika“, uz mnoga druga pića i vina iz najpoznatijih francuskih i italijanskih podruma, nalazio se i auspruh ili samotok, posebna vrsta vina koje se tradicionalno, nešto više od jednog i po veka, pravilo u Sremskim Karlovcima.
„Titanik“ možda najslavniji brod prošlog veka, u stvarnosti je putovao samo četiri dana: isplovio je iz Sautemptona po izuzetno lepom prolećnom vremenu u podne 10. aprila 1912, a potonuo u noći između 14. i 15. aprila, sudarivši se sa ledenom santom.
Legende o ovom brodu i njegove tajne, putuju tako čitav jedan vek. Jedna od njih dovodi nas pravo u Sremske Karlovce. Na vinskoj karti „Titanika“, uz mnoga druga pića i vina iz najpoznatijih francuskih i italijanskih podruma, nalazio se i „auspruh“ ili samotok, posebna vrsta vina koje se tradicionalno, nešto više od jednog i po veka, pravilo u Sremskim Karlovcima, vrhunskog kvaliteta, u podrumu stare karlovačke porodice Živanović.
Njihov slavni predak, Jovan Živanović, profesor Karlovačke gimnazije, ali i čuveni vinar, i osnivač racionalnog pčelarstva kod Srba, potomcima je u nasleđe ostavio stare recepture za spravljanje nekoliko najpoznatijih vrsta karlovačkih vina i pića, među kojima su i auspruh i bermet. Današnja glava tog vinskog podruma, Žarko Živanović, inače i jedan od najpoznatijih sremskih medara i predavač pčelarstva u Karlovačkoj bogosloviji, pa još i kustos svojevrsnog sopstvenog, malog privatnog Muzeja pčelarstva koji je smešten u istom dvorištu, vadi papire koji dokumentuju priču o auspruhu.
– Reč je o posebnom desertnom vinu, pravljenom od grožđa čije je svako zrno moralo biti provereno besprekorno, uz primenu stare recepture i takvog neodoljivog ukusa da je njime bio očaran i bečki dvor – kaže Žarko Živanović.
– Kada su karlovački Srbi u ona vremena hteli da izdejstvuju posebne povlastice od bečkog dvora i Marije Terezije, oni su na poklonjenje i razgovor obavezno nosili – auspruh. Nimalo slučajno…
Uvek je bilo isplativo praviti auspruh. Tako godine 1780, kada su se stara, dobra crna, bela i crvena vina prodavala po 2 forinte i 30 novčića za akov, auspruh se plaćao po 4 forinte – piše jedan vek kasnije hroničar Kosta Petrović. Na izložbi vina i voća, 1930. godine u Sremskim Karlovcima, auspruh se prodavao po 40 dinara za litar! Sva druga vina na toj izložbi imala su cenu od tri do osam dinara! Bio je to poslednji trzaj Sremskih Karlovaca da u tom vremenu naprave svetsku izložbu vina… o kojoj ovde i danas mnogi vinari i vinogradari sanjaju.
Pre desetak godina, posle pauze od nešto više od pola veka, podrum Živanovića je počeo ponovo da pravi auspruh. Žarko Živanović je to nekoliko godina radio uz pomoć sina Borka i supruge Zvezdane, prema recepturi svog takođe slavnog oca, Bore Živanovića, karlovačkog vinara i jednog od nekada najpoznatijih jugoslovenskih medara. A Vera Živanović, Žarkova majka, verovatno je još jedina živa Karlovčanka koja pamti i onaj „stari“ auspruh, možda baš isti kao na „Titaniku“.
– Kada sam se udala u Živanoviće, 1945. godine, kao mlada devojka od tek 18 leta, probala sam njihov predratni, čuveni auspruh, tada ga je još bilo samo malosačuvanog – kaže Vera Živanović.
– Bio je poput ćilibara, lepo i pitko vino, ukusa koji se teško može opisati. Sa istim tim vinom Živanovići su učestvovali na vinskim izložbama u drugim krajevima i gradovima, pa tako i u Osijeku, evo slike moje svekrve Stane Živanović, Žarkove bake, na osječkoj izložbi vina… Kasnije, kada se sve okrenulo masovnoj proizvodnji, moj muž Bora je odustao od pravljenja auspruha, jer to niti je ko želeo, niti mogao da kupi i plati – kaže Vera.
Postoji realna verovatnoća da je na vinskoj karti „Titanika“ bio baš karlovački auspruh, sada u brodskoj olupini, pronađenoj 1985. godine na dubini od 13.000 stopa ili četiri kilometra. Neki tvrde da je, ipak, reč o auspruhu iz austrijskog seoceta Rust, specifičnom „prirodnom slatkom vinu sa obale Nežiderskog jezera“, čija je tradicija – što je zanimljivo! – takođe bila prekinuta. Pre desetak godina osnovan „Ruster Ausbruch Cercle“ nastoji da povrati slavu tom vinu tragajući za njegovim izgubljenim identitetom.
