Evo, lepo ne znam šta je sa Svetom! U fazonu je- Simpatije u TIM godinama? Ma, hajde! On (Svet) u čudu jer imam simpatiju; Ja u čudu jer- Zar je moguće da je simpatisanje izumrla pojava i da li su to Simpatije postale dinosaurusi?
Ono tipa- izumrle živuljke koje su nekad postojale na ovoj planeti a ispod prikaza onog kako mi mislimo da su nekad izgledale na osnovu nekih kostiju stoji opis šta su jele, kako su egzistirale i tome slično. Uvrnuto totalno! Ja da vam kažem!
Mislim, sasvim mi je normalno da imam simpatiju. I da simpatija zna da mi je simpatija. I da ga pitam sva ona pitanja iz leksikona. I da se on nasmeje dok čita, i da kaže da sam blesava jer pamtim čak i redosled. Ej, bre, pa ja sam imala najlepše leksikone u osnovnoškolskim danima! A itekako da i danas pamtim pitanja. Elem, normalno je i to da se od ponedeljka spremaš za subotu, ukoliko već se izlazak planira. Pa tajnim putevima da saznaješ gde će i sa kim izaći, gde bi ste se sve mogli sresti. Ruta groznice subotnje večeri crvenim markerom utefetrena na mapi varoši, o, da! Pa, onda, jao, šta obući. Suknju ili haljinu? I patiti li se u štiklama ili pak ići na sigurno pa obuti ravnu obuću, jer, Božee, šta ako se sretnemo, pa idemo jedno drugom u susret, pa zapnem i padnem, a bejah dama do pre minut…? Muke! A kosa? Počešljati se ili ostati čupav? Mislim, čupavost je moje prirodno stanje, a mislim da me je takvu primetio, pa ono, bolje da ipak ne ravnam kosu. A nakit? Izvalio je sigurno da sam luda za njim, te što da ne, samo ono moje veliko! Uf, a ako baš tu subotu desi se da možda pokuša da me poljubi, pa se spetljamo u te moje preogromne komade nakita ili ga nedajTiBože ubodem istim nekako… Hmm.. Ne znam, evo, nisam pametna! A šta ako se sretnemo dok, na primer, eto, s posla se vraćam? A ja u ono ćebe oko vrata umotana (volim ja to ćebe, da se razumemo, nego, koliko baš to reprezentativno izgleda baš datog momenta) a čuperak neki na glavi gde ne treba viri, pa bleda kao kreč… priznajem, ostaje mi samo osmeh tad da „izvadi stvar“. A na instagram story šta staviti? Onu fotografiju s mora gde sam tako divno preplanula ili neki dubokoumni citat da vidi zapravo koliko volim da čitam… hm; koliko mu se zapravo i dopada moto „Nežno a jako“ na mojoj majici?
I trista drugih čuda i pitanja!
Neko bi rekao- Pa, kome još treba takav stres u životu? Ali, ljudi moji, verujte, to je sve samo ne stres! Slatke male podnošljivosti lakoće postojanja. Gorenje i izgaranje. I veselost. I osmesi bez razloga. I đuskavci po kući uz neku pesmu za čiji te tekst baš briga, jer, bitan je ritam! I iščekivanje novog dana, i vikenda, kao onomad u srednjoj školi. I pisamca na mrežama. I vaš duh vatrometast (mislim da ova reč zapravo ni ne postoji, no ostavićemo je kao moju izvedenicu u silini sveg ovog objašnjavanja) kao nikad do sad! Zar sve to bataliti jer je Svet rekao da je smešno imati simpatiju u TIM godinama? Ma, kojim bre, TIM godinama? Imaš 58? 23? 67? Samo teraj po svom! S osmehom, dok po varoši, u prodavnicama, kafićima i prolazu čekaš da se negde pojave oči zbog kojih tvoje gledaju na svet drugačije.
A moja Simpatija, ukoliko čita, nadam se da će me pozvati na kafu. Odevnu kombinaciju već imam, a Osmeh je dakako uvek perfektno namontiram. Namig!
