Stiže leto!
Svi znamo kako koža mora da se štiti odgovarajućim kremama od štetnog UV zračenja, ali ipak zaboravljamo neke druge, još osetljivije delove tela. Na vrelom suncu najčešće stradaju očni kapci jer je koža na njima najtanja. Zato je neophodno da znamo stručne odgovore na neka pitanja.
- Koliko je izlazak na sunčevu svjetlost zapravo štetan?
- Koja oštećenja uzrokuju UV zraci?
- Kako se zaštititi od UV zraka?
- Ako sunce ne nadražuje moje oči, svejedno trebam sunčane naočale?
Povodom predstojećeg leta na ovu temu smo razgovarali sa Zorom Šarac, diplomiranim optometristom i predstavnikom Srbije u Evropskom savetu optike i optometrije (ECOO).
Leto je verovatno najlepše godišnje doba jer je posvećeno putovanjima, odmoru, kupanju, sunčanju i izležavanju. Međutim, u ovo doba godine usled jakog sunca i visokih temperatura javljaju se mnoge zdravstvene tegobe, među kojima su i oštećenja očiju, i zato njihovoj zaštiti treba posvetiti posebnu pažnju, kaže Zora Šarac.
UV zraci uzrokuju razna očna oboljenja, ali mogu i da ubrzaju razvoj postojećih degenerativnih promena. Pošto se svetlost raspršuje, nije dovoljno štititi se samo od direktnih sunčevih zraka jer su oči ugrožene i dok sedimo u hladovini, a posebno treba biti oprezan na moru, zbog odbijanja svetlosti od vode, i na planini gde je zračenje jače.
Podela UV zračenja
U zavisnosti od dejstva i efekata koje ispoljava na različitim biološkim sistemima, oblast UV zračenja se deli na više različitih načina:
Prema definiciji CIE (Commision Internationale de l`Eclairage), UV zračenje se
deli na tri oblasti:
• UV-C oblast (λ = 100-280 nm),
• UV-B oblast (λ = 280-315 nm) i
• UV-A oblast (λ = 315-400 nm).
UV-A zračenje čini oko 98 % od ukupnog solarnog UV zračenja koje stiže do Zemljine površine. To je zračenje najmanje energije iz oblsti UV spektra za koje atmosfera predstavlja transparentnu sredinu, te je zbog toga i zastupljeno u tako velikom procentu. Prema svom dejstvu UV-A zračenje je najmanje štetno za biološke sisteme, ali ne i potpuno bezopasno, naročito pri dužim izlaganjima većim intenzitetima ovog zračenja.
UV-B zračenje zbog visoke energije svojih fotona ima destruktivno dejstvo na biološki svet. Energije fotona UV-B zračenja su dovoljne da aktiviraju niz fotohemijskih reakcija u organizmu, koje mogu dovesti do pojave raznih oštećenja tkiva kože i očiju (pojava opekotina na koži, katarakta…). Preko 90 % solarnog UV-B zračenja se apsorbuje u atmosferi od strane ozona, kiseonika, vodene pare i ugljen-dioksida. Međutim, i onaj mali procenat ovog zračenja, koji stiže do Zemljine površine, može da izazove niz neželjenih efekata zbog stanjenog ozonskog sloja. UV-B zračenje se prostire kroz vazduh i kvarz, dok se u običnom staklu apsorbuje.
UV-C zračenje je zračenje najveće energije iz spektra UV oblasti, koje se kao prirodno zračenje ne sreće na Zemlji, jer se potpuno apsorbuje u ozonskom sloju atmosfere-stratosferi. UV-C zračenje je izuzetno štetno za žive organizme, jer deluje destruktivno na DNK (dezoksiribonukleinska kiselina), koja je sastavni deo svake živećelije i nosilac celokupnog genetskog materijala jedinke.
[wonderplugin_slider id=14]
Podela UV zračenja prema intenzitetu [UVI]
Vidimo da se vrednosti UVI kreću od nule, pa naviše. Što su vrednosti UVI veće, veće je štetno dejstvo UV zračenja na kožu i oči, a kraće je vreme potrebno da do oštećenja dođe.
S obzirom da su efekti UV zračenja kumulativni, odnosno pored intenziteta zračenja, važno je i vreme izlaganja zračenju, neophodno je definisati veličinu koja se naziva doza zračenja H. Doza zračenja se uopšteno definiše kao proizvod intenziteta zračenja i vremena izlaganja tom zračenju.
Dejstvo UV zračenja na oči
Oko ili očna jabučica (bulbus) je smešteno u očnoj duplji lobanje. Oko je direktno izloženo dejstvu Sunčenog zračenja, ali je svojim položajem i spoljašnjim delovima oka u izvesnoj meri i zaštićeno. Od prkomernog dejstva zračenja se oko brani svojim zaštitnim mehanizmom koji čine dužica (iris), koja poseduje pigmentaciju i zenica (pupilla), koja ima sposobnost da se, u zavisnosti od intenziteta zračenja, skuplja i širi i na taj način ograničava ulazak zračenja u oko.
Više od 99 % UV zračenja se apsorbuje u prednjim delovima oka, dok mali deo ipak dospeva do mrežnjače (retine), dela oka koji je osetljiv na dejstvo zračenja. Apsorpcija UV zračenja u oku dovodi do promena koje su vezane za proces starenja i veliki broj ozbiljnih oboljenja oka. Najveći deo UV-B zračenja apsorbuje rožnjača (cornea) i očno sočivo. Zbog toga su i najčešća oštećenja ovih delova oka. Međutim, može doći i do oštećenja retine ukoliko se izloži dejstvu UV-B zračenja. UV-A zračenje prodire dublje u oko i može izazvati oštećenja očnog dna.
[wonderplugin_slider id=14]
Negativni efekti UV zračenja
Negativni efekti dejstva UV zračenja na oko su pojava katarakte, pterigijuma,
fotokeratitisa, makularne degeneracije, malignih promena kože oko očiju.
• Katarakta ili očna mrena predstavlja zamućenje očnog sočiva i glavni je uzrok slepila. Osnovni uzrok katarakte je dejstvo UV-B zračenja, koje u ovom slučaju deluje indirektno preko slobodnih radikala. Bolest se razvija tokom više godina, vezana je za proces starenja i uglavnom se javlja kod starijih osoba.
• Pterigijum je oboljenje oka koje se ogleda u rastu tkiva na beonjači u vidu debelih membrana koje prekrivaju oko i mogu blokirati vid. Uklanja se hirurški.
• Keratitis. Dejstvo reflektovanog zračenja od površine vode, snega, peska itd. je veoma opasno za oči. Snežne površine reflektuju i do 95 % zračenja. Kod nezaštićenog oka, ova prevelika količina zračenja izaziva pojavu keratitisa ili tzv. ’’snežnog slepila’’. Fotokeratits je akutno, reverzibilno zapaljenje površinskih slojeva oka, kornee i konjuktive, koje nastaje pri direktnom, prekomernom dejstvu UV-B zračenja. Obično se javlja nekoliko sati posle dejstva zračenja i može trajati nekoliko dana, nakon čega se spontano povlači. Nakon jednog pojavljivanja oči postaju još osetljivije na svako sledeće dejstvo zračenja.
• Makularna degeneracija. Žuta mrlja (macula) je deo retine koji obezbeđuje jasan i oštar centralni vid. Makula sadrži velike količine pigmenata, čija je uloga da filtriraju upadno zračenje. Usled prekomernog izlaganja UV zračenju i intenzivnom plavo-ljubičastom svetlu koje oštećuje retinu, razvija se makularna degeneracija oka, koja je glavni uzrok slepila kod ljudi starijih od 55 godina, mada se može javiti i kod mlađih osoba. Oštećenja koja nastuju su blaga i neupadljiva. Tokom niza godina ona prerastaju u ozbiljne promene koje ugrožavaju vid. Osnovni uzrok ovog oboljenja su slobodni radikali.
• Karcinom. Dejstvo UV zračenja može izazvati i karcinom kože oko očiju, na kapcima i licu.
Dopiru li UV zraci do mene i kada je oblačno?
Da. UV zraci prolaze kroz oblake, stoga nije važno dali je sunčano ili oblačno vreme. Visoki, tanki oblaci propuštaju i do 80% zračenja, stoga oči trebamo zaštititi i leti i zimi.
Kako izabrati sunčane naočare prema staklima i kategoriji zaštite?
Pravilno odabrane naočare za sunce doprineće zaštititi očiju od UV zraka, jake svetlosti i plave svetlosti. Treba odabrati dovoljno tamne naočare koje će obezbediti konfor, ali nikako toliko tamne da smanjuju oštrinu vida. Veoma tamna stakla ne moraju biti i dobra, ona mogu dovesti do poremećaja u percepciji boja, kao što su, recimo, svetla na semaforu, a mogu dovesti i do dilatacije zenica što dodatno povećava količinu UV zraka koji prodiru u oko i oštećuju ga. UV zaštita nije direktno povezana sa zatamnjenjem ili bojom. Neutralna siva i braon stakla su dobar izbor i dozvoljavaju viđenje boja bez promjena. Polarizovana stakla minimiziraju bljesak, ali ne blokiraju UV zrake. Plavu svjetlost će najbolje smanjiti siva (srednje do tamna), braon i zelena stakla. U svakom slučaju najbolji izbor boja stakla su: siva, zelena ili braon.
U mnogim zemljama proizvođači naočara pri njihovom etiketiranju prate svoje industrijske standarde, npr. u Kanadi naočare koje zadovoljavaju industrijske standarde mogu se podeliti u tri kategorije:
- Kozmetičke – imaju lako obojena sočiva i one se upotrebljavaju kada sunčeva svetlost nije veoma jaka. Blokiraju od 0-60% vidljive i UVA svetlosti i 87-95% UVB zraka. Ova sočiva nisu preporučiva za dnevnu vožnju.
- Generalne namene – blokiraju od 60-92% vidljive svetlosti i UVA zraka i 95-99% UVB. Ova sočiva su dobra za vožnju i preporučuju se uvek kada je svetlost veoma jaka.
- Specijalne namene – blokiraju do 97% vidljive svetlosti i 98.5% UVA zraka, minimum 99% UVB i veoma su dobra za dugo izlaganje suncu. Nisu preporučljiva za vožnju.
Idealno bi bilo da sve naočare, uključujući i one sa dioptrijom apsorbuju čitav UV spektar, jer se UV apsorbensi mogu inkorporirati u skoro sav optički materijal koji je sada u upotrebi i ne utiču na vidne funkcije. Polarizacija ili fotosenzitivno zatamnjenje su dodatne karakteristike naočara koje su korisne u određenim situacijama, ali same po sebi ne obezbeđuju zaštitu od UV zraka.
Štite li skupe dizajnerske naočare bolje od naočara “sa pijace”?
UV filter može biti dobar i kod jeftinijih naočara, ali velika razlika leži u kvalitetu završne obrade, te materijalima koji se koriste. Kvalitetna stakla dizajnerskih naočara pružaju puno bolji ugođaj i jasniju sliku. Naočare sa pijace često imaju lošu UV zaštitu, stoga je svakako preporučljivo uložiti malo više novca kako biste se sigurno zaštitili.
Oštećenja očiju usled dejstva UV zračenja se mogu javiti kod svake osobe, naročito kod onih koji više vremena provode na otvorenom prostoru.
Koje su vrste stakala za naočare i čemu služe?
U okvire možemo ugraditi različite vrste stakala, u zavisnosti od njihove namene:
- Obična stakla smanjuju uobičajenu svetlost.
- Polarizovana stakla su namenjena sprečavanju blještanja kao posledice refleksije. Dobra su za vožnju i bavljenje aktivnostima na snegu ili vodi.
- Fotohromatska (foto stakla) se menjaju u zavisnosti od intenziteta svetla, tamnija su van prostorija, a svetlija unutra.
- Flash, ili ogledalo stakla odbijaju sve ili neke djelove svetlosti umesto da ih absorbuju. Ova stakla su veoma osjetljiva, grebanje ih brzo ošteti.
Da li kontaktna sočiva štite od UV zraka?
Što se tiče kontaktnih sočiva i ona mogu sadržati UV-blokirajuće materijale, koji međutim apsorbuju manje od preporučenih 99-100% UV-A i UV-B zračenja. Zbog toga ih ipak treba nositi sa naočarima za sunce da bi se obezbedila potrebna zaštita.
VAŠA
