И данас се у Бачкој Паланци може чути прича о Црном Максиму која се на овим просторима препричава још од 19. века. Прича иде овако ….
Како је народ у овом крају врло миран и поштен, и како су лична сигурност и безбедност на великој висини, тешко је сада и замислити да је пре једног века хајдучије у овом крају било толико да се без тестамента није кретало ни на пут. Нарочито се, половином прошлог века, својом смелошћу и дрскошћу истицао „Црни Максим“, о коме се и сада испредају многе приче.
Максим је нападао само спахије и велике богаташе, а сиротињи је давао новац шаком и капом, па је због тога био, чак, и популаран у широким народним масама. Његови „подвизи“ су везани већином за јужну Бачку, а у случају већих потреса склањао се преко, у Фрушку гору.
У народу о Црном Максиму постоји и сада много прича, од којих је нарочито занимљива она како је на оригиналан начин опљачкао грофа Котека у Футогу. Једног дана упутио је Максим грофу писмо у коме је затражио да му гроф у једној шуми остави пет хиљада форинти. Запрепашћен, гроф је одмах затражио помоћ аустријских власти те је један одред војске одмах дошао да чува њега и његово имање. Није дуго потрајало, а гроф је добио ново писмо. Максим му је јављао да ће још исте недеље лично доћи по новац. Препоручује му да припреми новац и држи га код себе, иначе може велико зло да му се деси.
У дворцу се знало да ће Максим и по цену живота одржати реч
Отуда је вест о његовом о његовом доласку изазвала свеопшту пометњу. Страже су удвостручене, а стигла су и нова појачања. Са нестрпљењем и узбуђењем се чекало да се види шта ће бити. После два дана гроф је добио писмо од једног спахије из Срема, који је јављао да ће са својим сином, поручником, доћи у посету грофу Котеку у Футог. Стари гроф Котек се овоме обрадовао, надајући се да ће га ова посета мало разонодити у тако тешким тренуцима.
Сутрадан војници и официри, чувари грофа, необично су се зачудили видевши да су се гости задржали у посети свега десетак минута, а онда сели у екипаж и отишли. Још више су се запрепастили када се мало затим појавио стари гроф кукајући са балкона:“Однесе ми Максим не пет већ десет хиљада форинти!“. Ствар се касније разјаснила: Максим је са једним својим другом отишао у Срем на један спахилук чији је власник био одсутан. Максим се управнику имања представио као виши чиновник Министарства и није могао да се начуди што спахија, „његов лични пријатељ“, није ту. Енергична и лепа појава Максимова, официрско одело његовог пратиоца и фијакер којим су дошли, оставили су на управника снажан утисак. Због тога је чинио све да гостима угоди. Када је Максим затражио, управник му је донео мастило и спахијеске коверте са грбом и Максим је написао поменуто писмо Котеку.
Писмо је један коњаник одмах однео у Футог. Сутрадан је управник ставио гостима на располагање најлепши екипаж да би се провозали по имању. Максим је уместо да се шета продужио у Футог и његов смели план је успео. Кочијашу је дао сто форинти и овај се вратио на имање у уверењу да је заиста возио високог господина.
Максим је још дуго био многима страх и трепет, док се једног дана, због издаје, није нашао опкољен војском. Жив није хтео да се преда и са крова једног млина код Парага пуцао је све док је имао муниције, а онда је покушао да се пробије и побегне, али је при томе убијен.
