Uzimao bogatima i davao siromašnima

Maksim je napadao samo spahije i velike bogataše, a sirotinji je davao novac šakom i kapom, pa je zbog toga bio, čak, i popularan u širokim narodnim masama.

1397

Uspomena na Crnog Maksima

Kako je narod u ovom kraju vrlo miran i pošten, i kako su lična sigurnost i bezbednost na velikoj visini, teško je sada i zamisliti da je pre jednog veka hajdučije u ovom kraju bilo toliko da se bez testamenta nije kretalo ni na put. Naročito se, polovinom prošlog veka, svojom smelošću i drskošću isticao „Crni Maksim“, o kome se i sada ispredaju mnoge priče.


Maksim je napadao samo spahije i velike bogataše, a sirotinji je davao novac šakom i kapom, pa je zbog toga bio, čak, i popularan u širokim narodnim masama. Njegovi „podvizi“ su vezani većinom za južnu Bačku, a u slučaju većih potresa sklanjao se preko, u Frušku goru.

U narodu o Crnom Maksimu postoji i sada mnogo priča, od kojih je naročito zanimljiva ona kako je na originalan način opljačkao grofa Koteka u Futogu. Jednog dana uputio je Maksim grofu pismo u kome je zatražio da mu grof u jednoj šumi ostavi pet hiljada forinti. Zaprepašćen, grof je odmah zatražio pomoć austrijskih vlasti te je jedan odred vojske odmah došao da čuva njega i njegovo imanje. Nije dugo potrajalo, a grof je dobio novo pismo. Maksim mu je javljao da će još iste nedelje lično doći po novac. Preporučuje mu da pripremi novac i drži ga kod sebe, inače može veliko zlo da mu se desi.

U dvorcu se znalo da će Maksim i po cenu života održati reč.

Otuda je vest o njegovom o njegovom dolasku izazvala sveopštu pometnju. Straže su udvostručene, a stigla su i nova pojačanja. Sa nestrpljenjem i uzbuđenjem se čekalo da se vidi šta će biti. Posle dva dana grof je dobio pismo od jednog spahije iz Srema, koji je javljao da će sa svojim sinom, poručnikom, doći u posetu grofu Koteku u Futog. Stari grof Kotek se ovome obradovao, nadajući se da će ga ova poseta malo razonoditi u tako teškim trenucima.

Sutradan vojnici i oficiri, čuvari grofa, neobično su se začudili videvši da su se gosti zadržali u poseti svega desetak minuta, a onda seli u ekipaž i otišli. Još više su se zaprepastili kada se malo zatim pojavio stari grof kukajući sa balkona:“Odnese mi Maksim ne pet već deset hiljada forinti!“. Stvar se kasnije razjasnila: Maksim je sa jednim svojim drugom otišao u Srem na jedan spahiluk čiji je vlasnik bio odsutan. Maksim se upravniku imanja predstavio kao viši činovnik Ministarstva i nije mogao da se načudi što spahija, „njegov lični prijatelj“, nije tu. Energična i lepa pojava Maksimova, oficirsko odelo njegovog pratioca i fijaker kojim su došli, ostavili su na upravnika snažan utisak. Zbog toga je činio sve da gostima ugodi. Kada je Maksim zatražio, upravnik mu je doneo mastilo i spahijeske koverte sa grbom i Maksim je napisao pomenuto pismo Koteku. Pismo je jedan konjanik odmah odneo u Futog. Sutradan je upravnik stavio gostima na raspolaganje najlepši ekipaž da bi se provozali po imanju. Maksim je umesto da se šeta produžio u Futog i njegov smeli plan je uspeo. Kočijašu je dao sto forinti i ovaj se vratio na imanje u uverenju da je zaista vozio visokog gospodina.

Maksim je još dugo bio mnogima strah i trepet, dok se jednog dana, zbog izdaje, nije našao opkoljen vojskom. Živ nije hteo da se preda i sa krova jednog mlina kod Paraga pucao je sve dok je imao municije, a onda je pokušao da se probije i pobegne, ali je pri tome ubijen.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here