Многи међу нама навикли су да често проветравају своје домове током и након пандемије, али уврежено је мишљење да су неке особе осетљивије на промају од других и верују да се због превелике циркулације ваздуха могу прехладити. А што на то каже наука?
Јесу ли утемељена упозорења попут овога: “Затвори прозор! Промаја је и сви ћемо се прехладити!” Лекари кажу да се не разбољевамо због промаје, већ због вируса. Али додају да изложеност промаји утиче на наш организам тако што се на нашој кожи и испод ње одвијају процеси који могу да резултирају цурењем носа или укоченим вратом.
Промаја је повезана с тзв. индексом хлађења, односно субјективним осећајем ветровитог времена на кожи. Што је већа брзина ветра, то је осећај температуре нижи, односно потхлађивање је брже.
“Када је температура минус 5 степени Целзијуса, а ви сте негде напољу и не дува вјтар, ваше тело загрева танак слој ваздуха близу коже”, појаснио је немачки оториноларинголог Томас Дајтмер, главни секретар немачког удружења за оториноларингологију, хирургију главе и врата.
Попут мокрог одела у хладној води
Тај танки слој ваздуха изолује вас од хладноће. Али хладан ветар који дува по вашем телу растерује ту топлину. Што јаче дува, тело брже губи топлину и почињете да осјећате хладноћу.
Тај учинак се појачава ако вам је кожа мокра, на пример од зноја, јер ваздух који струји утиче на брже испаравање влаге и тако брже „односи“ топлину из тела него ваздух који мирује.
Када се површина вашег тела охлади на хладном ваздуху, који осећамо као промају, крвни судови се сужавају, смањујући проток крви да би се смањио губитак топлине из топле крви.
То може да утиче и на слузницу носа и грла. Промаја делује тако да их исушује, ослабљујући њихову имунску одбрану и вас чини осетљивијима на вирусе прехладе, појаснио је др Дајтмер.
Али ако сте здрави, нећете се разболети само зато што сте били изложени промаји.
Др Михаел Дег, члан немачког удружења оториноларинголога (БВХНО) помиње још једну могућу последицу промаје: укоченост врата, нарочито по топлом времену.
“Ако вам је вруће и седите испред вентилатора или врло близу клима-уређаја или отворите прозор док путујете аутомобилом, ваздух који дува преко ваше топле и неретко ознојене коже у неким случајевима може да резултира напетошћу у подручју врата”, тврди Дег.
Додаје да тело својом температуром увек настоји да се прилагоди условима у околини.
“На површини наше коже налазе се рецептори који мере температуру коже”, објашњава Дег. “Проблем с благом промајаом је у тому што је разлика у температури врло мала па терморецептори не успевају да је детектују.”
Тако се кожа хлади, али тело не реагује довољно брзо, што може да утиче на сужавање крвних судова у пределу врата и последично да доведе до напетости мишића који се налазе испод.
И шта онда да учините да вас “промаја не убије”?
Пре свега укључујте вентилаторе по врло топлом времену само накратко и пазите да вам не буду преблизу. Да се не бисте потхладили од испаравања воде на кожи након пливања, одмах скините мокри купаћи костим.
И премда би могло да вам годи када бисте у потпуности отворили прозоре аутомобила у којем се возите, а притом сте и знојави, боље немојте. А користите ли клима-уређај немојте да допусте да вентилација дува директно у вас.
Слободно проветравајте просторије и зими, када је напољу врло хладно. Ако сте здрави стручњаци препоручују да широм отворите прозоре на неколико минута како бисте омогућили улазак свежег ваздухаа у просторију.
Ако вам је притом хладно због вјетра, накратко обуците још један слој топле одеће или једноставно привремено изађите из просториј
