Veliki broj naših zemljaka odselio se u Australiju nakon Drugog svetskog rata. Danas najveći broj Srba živi u Sidneju, Melburnu i Pertu.
Ta zemlja je postala jedno od najpopularnijih i najprivlačnijih mesta za život, zahvaljujući svojoj prelepoj i divljoj prirodi, fantastičnoj infrastrukturi i rastućoj ekonomiji
U Australiji, državi na južnoj hemisferi, koja obuhvata kopno istoimenog najmanjeg kontinenta na svetu, ostrvo Tasmaniju, kao i brojna druga ostrva u Južnom, Indijskom i Tihom okeanu, prema nekim procenama živi više od 100.000 ljudi koji su poreklom iz Srbije.
Za Australiju često kažu da je obećana zemlja za stanovnike Balkana, posebno za one koji u svojim rukama imaju inženjersku ili diplomu medicine. Na osnovu spiska objavljenog na australijskom sajtu za viziranje, baš ovo deficitarna zanimanja za koje traže radnike za čiji su angažman spremni da plate čak 10.000 evra.
Prosečna mesečna plata u Australiji je u maju 2019. godine iznosila 1.482 evra. Australija je danas 12. najjača ekonomija na svetu, 27 godina nije imala recesiju.
Šta rade Srbi u Australiji?
Kada je reč o srpskoj dijaspori, statistike sa australijskog portala „Origins“ iz 2016 godine, kada je poslendnji put rađen popis u toj zemlji, pokazuju da je najveći broj naših ljudi u Australiji pripada grupi profesionalaca.
Reč o je ljudima koji rade u svojoj struci, i načešće je reč o visokoobrazovanom kadru. Slede ih trgovci i zaposleni u poslovima prodaje i usluga, zatim radnici i sportski i rekreativni radnici, potom administrativni, izvršni i rukovodeći radnici, tehnički profesionalni i srodni radnici, službenici…
Prosečna mesečna plata u Australiji iznosi 1.482 evra. Najveći broj zarađuje ispod pomenutog proseka, ali država onda isplaćuje razna socijalna davanja, od dodatka za decu i samohrane majke, do kućne spremačice za invalide.
Sve plate prikazuju se u bruto iznosima. To znači da od toga treba odbiti lični porez, koji je najčešće od 20% do 35%, zavisno od okolnosti i visine zarade. Porez se obračunava progresivno, dakle što više zarađujete, to vam porez procentualno raste.
[wonderplugin_slider id=181]
Ovo naizgled demotiviše ljude da se više trude i više zarađuju, međutim, kao što znalci kažu, kad je reč o porezima, ništa nije jednostavno. Postoje mnogobrojni legalni načini da se plaćanje poreza umanji kroz investiranje u nekretnine ili akcije australijskih kompanija.
Ako radite za firmu, ona će se brinuti za porez i isplaćivati vam samo neto iznos. Period isplata se može dogovoriti sa firmom, ali je uobičajeno da to bude na „fortnajt“, odnosno dvonedeljno. Računi za struju, vodu, internet i ostalo stižu obično mesečno i automatski se skidaju sa računa.
Na bruto iznos će vaš poslodavac uplaćivati od 9,5% do 15% (ili i više, opet stvar firme i dogovora) u vaš penzioni fond. Ovo je obavezno, dok fond birate sami.
Ko je najplaćeniji?
Nezaposlenost u Australiji je veoma niska, ali je konkurencija za dostupne pozicije velika. To je razlog što nije lako dobiti australijske radne vize.
Na listi najplaćenijih poslova u Australiji najviše su zastupljena zanimanja iz oblasti medicine, a veoma dobro su plaćeni i poslovi iz oblasti rudarstva, arhitekture, finansija i IT-a.
Iz oblasti medicine najplaćeniji su lekari i stomatolozi različitih specijalnosti čija primanja idu i do 10.000 evra mesečno, dok oko 8.000 evra zarađuju inženjeri.
IT sektor, građevina, poljoprivreda, stočarstvo i prehrambena industrija i dalje beleže visoki rast, pa je i do poslova u tim sektorima lako doći.
Zanatlije, među kojima ima dosta naših ljudi, takođe dobro prolaze. Zidari, tesari, moleri, vodoinstalateri, električari, uglavnom svi koji imaju neke veze sa gradnjom kuća i novih naselja koja niču po obodima velikih gradova – svi oni uvek imaju dovoljno posla.
Zanatlija koji hoće ozbiljno da radi može da zaradi znatno više od službenika u kancelariji. Ako sami vodite svoj biznis, sve troškove vezane za njega potražujete od poreza pa i na taj način vam u rukama ostanu pozamašne sume.
Naravno, život u Australiji ima i svoju drugu, manje bajkovitu stranu medalje. Ljudi koji su prešli šezdesetu i tamo teško dobijaju posao. Nezaposleni koji žive sa zaposlenim supružnikom, nemaju pravo na naknadu za nezaposlene.
Gde stanuju i da li je lako kupiti kuću?
Za razliku od prenaseljenih delova Evrope i Azije, u Australiji prostora ne manjka. To se odnosi i na kuće. Prema statistikama, Australijanci od svih nacija raspolažu kućama najveće kvadrature, od čak 230 kvadratnih metara u proseku. Tipična kuća sa tri ili četiri sobe i garažom, u pristojnoj oblasti, košta blizu pola miliona australijskih dolara. U Sidneju i Melburnu i mnogo više.
Preskupe nekretnine su goruće pitanje već decenijama. Mladim parovima je posebno teško da kupe svoju prvu kuću i zato vlada uskače sa raznim šemama i bonusima.
Predrasude Balkanca
Inače, ljudi na Balkanu imaju dosta predrasuda kad je reč o ovoj zemlji, a o tome je u svojim kolumnama za „Blic“ pisao Miroslav Olenjin, Srbin koji već godinama živi i radi u Australiji.
Prema njegovim rečima, prva predrasuda je da je Australija zemlja robijaša. To je naprosto pogrešno. Istina je da samo vrlo mali procenat Australijanaca britanskog porekla ima veze sa tim ranim razdobljem australijske istorije.
– Najveći broj Britanaca je u Australiju došao sredinom 19. veka kad je izbila zlatna groznica. Posle Drugog svetskog rata Australija je počela da se otvara najpre za druge belačke useljenike, a potom i za one iz Azije i svih drugih kontinenata. Danas se Australija ponosi svojom raznolikošću i odlučno odbacuje diskriminaciju iz prošlosti. Novi useljenici su dobrodošli jer ova zemlja i nacija u nastajanju želi da raste – navodi on.
Druga velika predrasuda, dodaje, tiče se toga da je u Australiji stalno vruće. Toplo, naravno, jeste, ali s druge strane, ume i te kako da zahladni. Kuće nisu građene dovoljno solidno da zadržavaju toplotu. U zimskom periodu ih je teško zagrejati, a tokom leta ohladiti. Leta nisu konstantno vruća nego dolaze povremeni vreli talasi kad temperatura pređe 40.
[wonderplugin_slider id=64]
