Наш мозак је као компјутерски процесор, има одређену врсту ресурса који може да искористи у било ком моменту.
Било какав упоредни задатак (емотивно стање) које окупира нашу пажњу може озбиљно да утиче на нашу способност да се концентришемо, фокусирамо, решимо проблем, будемо креативни, мислимо, и тако привремено смањимо IQ (интелигенцију).
Проблем је у томе што неке психолошке навике троше превише интелектуалног ресурса, тако да нас оставе без капацитета за размишљање или обављање задатака.
Ово је 5 најчешћих психолошких навика које нас ометају и смањују интелигенцију, пише сајт „Psychology Today“.
1. Нерешена кривица
Сви осећамо кривицу с времена на време, и обично се извинимо или предузмемо неке кораке да бисмо се ослободили тог осећаја. Ипак, када је кривица нерешена и константно нас тишти, одвлачи нам пажњу и озбиљно нам омета мисли и фокус. Не дозволите да вас осећај кривице блокира, већ проблем сасеците у корену.
2. Када се жалимо „без ефекта“
Да ли вам се можда често дешава да се жалите свима осим особи која би проблем могла да реши? Да ли то радите пре да бисте себи дали одушка, него да бисте заиста решили проблем? Али, истина је да смо само још више фрустрирани када причамо причу изнова и изнова. А то нам одузима енергију и спречава нас да неометано радимо и мислимо.
3. Непрестано анализирање одбијања
Када нас неко одбије, то ствара значајну емотивну бол која утиче на наше расположење и има озбиљан утицај на наше размишљање. Такође, може да учини да постанемо сувише самокритични, што даље води до тога да нам пада самопоуздање, и повећава емотивни стрес. Све то делује као зачарани круг, у који се увлаче и наше мисли.
4. Брига
Многи од нас не сматрају да брига може да нашкоди. „Само сам мало забринут/а“ понекад се правдамо са осмехом који је помало у грчу. Било како било, забринутост не само да ствара непријатно емотивно стање, већ може озбиљно да шкоди и да омета. Када бринемо због нечег, то нас окупира, и све друго ставља на страну. На срећу, лакше је уочити и разрешити бригу него анксиозност.
5. Замишљеност
Понављање неког догађаја из прошлости у нашој глави, стање у којем стално мислимо на одређене ситуације, а које су стресне и узнемиравајуће (раскид, отказ, свађа, итд), може да нас исфрустрира и да нас доведе до тога да не можемо да мислимо ни на шта друго. Ако и мислимо, то је обично слабо и скоро да смо неспособни да радимо и да се сконцентришемо.
Pogledaj: Vladeta Jerotić: Kako prepoznati čoveka čistog srca
