У прошлости се тачно знало шта се једе у зависности од дана у недељи и годишњег доба. Пре Другог светског рата, велика, дебела књига “Кувар”, пуна разноврсних рецепата, била је као Библија за домаћице. Добијале су га девојке које су се спремале за удају, и био је чуван за ћерке као део наследства.
У скоро свим кућама, јеловник је био сличан. Није било фрижидера и замрзивача, а ни превише избора. Многа српска јела из прошлости се и данас радо једу, али по неким новим и модификованим рецептима, док су поједини укусни рецепти који су некада били омиљени, данас заборављени.
Наше баке, прабаке и чукунбаке нису имале ни довољно посуда и апарата, ни производа за прављење различитих јела. У периоду када су направљене прве палачинке на пример, које су данас једна од омиљених посластица далеке прошлости, наши преци су се служили само млеком, брашном и јајима, без икаквих додатака, па су некадашње палачинке биле мешавина данашњег омлета, погачица и палачинки.
У наставку текста сазнајте која су то заборављена српска јела и који укусни рецепти су некада били омиљени, а данас се готово ни у једном менију не могу пронаћи, осим можда у бакиној кухињи или неком српском селу.
Недељни ручак уз супу и ајмокац
Некада су се ручкови кували за два дана, па се тако ручак од недеље јео и понедељком. Супа са домаћим резанцима и кнедлама била је као синоним за недељно поподне. Последњи дан у недељи је био резервисан за породично окупљање и одмор у породичном дому.
Недељни ручак је био омиљен, и с нестрпљењем очекиван и међу најмлађима и међу старијом господом. Домаћа супа се правила са много поврћа и меса, најћешће пилећег, што је и данас обичај који се одржао од давнина. Међутим, оно што су наши преци обожавали данас се ретко у којем домаћинству може јести – ајмокац.
Ајмокац је сос од белог лука и пилетине скуване у домаћој супи. Наиме, овај сос је уз ринфлајш, односно поврће из супе, у комбинацији са парадајз сосом, представљао комбинацију укуса која је свакоме била омиљена. Данас је у појединим домаћинствима у селима или на периферији српских градова у Војводини, поред бројних правих војвођанских специјалитета, могуће јести сличне сосеве, укључујући и ајмокац направљен на неки модернији начин.
Кох – омиљена посластица наше прошлости
Некада није постојао велики избор слаткиша као што је данас случај, па су се деца највише радовала коху, патишпању натопљеном у млеку. Овај старински сочни колач је укусан, освежавајућ и лаган дезерт, а некада се радо јео и за доручак и за ужину.
Како у прошлости није постојао ни превелики избор производа, кох је био најједноставнија посластица која је подразумевала гриз, млеко, јаја, шећер, брашно и различите додатке по жељи, које је свако домаћинство поседовало у сваком тренутку.
Данас, ретко које мало дете зна шта је заправо кох, а још мањи број деце је некада пробало ову посластицу из наше прошлости. Овај дезерт се врло једноставно спрема, па уколико нисте имали прилике да га пробате као дете, можда је сада право време да уз добар рецепт за кох изненадите себе и своје најдраже.
Традиционално народно јело – цицвара
Цицвара је народно јело, које су наши преци спремали скоро свакодневно. Задњих деценија је ово јело веома запостављено, упркос томе што је врло здраво и калорично. Цицвара се углавном спремала за доручак, али је то јело које је могло и може да се једе у било које доба дана.
Цицвара је била радо спреман специјалитет у сваком домаћинству, јер се у њу стављало оно што се тог тренутка налазило у кући. Основни састојци су млеко, брашно и сир, уз додатак кајмака. Етнолошки подаци наводе да се цицвара кува одвајкада у крајевима које су насељавали и које насељавају Срби.
Најстарији рецепти за спремање овог укусног јела су записивани још у манастирским књигама. Од када је кукуруз почео да осваја Европу, кукурузно брашно је преузело улогу главног састојка цицваре, коју данас можете јести само уколико посетите српска села или се одважите да је сами направити.
Косовска филија са кајмаком – укусна пита наше прошлости
Филија је стари косовски специјалитет, који се припремао испод сача. Ово заборављено јело је врста пите, која се служила углавном за доручак уз јогурт или домаће кисело млеко. Укусан рецепт за косовску филију је био омиљен на југу земље, одакле и потиче.
За спремање је потребно брашно, вода, јаја, со, као и кајмак којим се тесто филује. Смеса за добијање ове пите је поприлично слична смеси за палачинке, само мало гушћа. Сама припрема подразумева мало више времена због печења, али добијени производ је вредан сваког труда. Стога, иако се данас преферирају здрава, укусна и брзо припремљена јела, косовска филија је специјалитет који је вредан сваког утрошеног минута на спремање.
Иако је косовска филија са кајмаком радо прављено јело у нашој прошлости, данас је готово немогуће пронаћи ресторан у којем се може пробати овај специјалитет. Али, уз мало воље и жеље, можете сами спремити једну од омиљених пита коју су наши преци обожавали.
Потаж као најздравија чорба прошлости
Тањир топлог потажа од поврћа служио је у прошлости као лек за прехладу. Наиме, потаж од било ког поврћа је пун витамина и корисних минерала, што су знали и наши преци који су бебе и малу децу хранили и лечили топлим потажом.
Данас су на место потажа дошле разноразне супе из кесице, које несумњиво имају много мање хранљивих материја. За припрему потажа, потребна је једна врста поврћа од којег ће се правити сам потаж, а сваки се прави слично или готово исто.
Потаж је несумњиво битно обележје гастрономије наше прошлости. Данас постоје поједини ресторани и домаћинства која су у свој мени вратили здрав, домаћи потаж, па уколико до сада нисте пробали тањир здравља, можда је управо сада право време да то промените.
Поједина домаћинства и даље чувају традиционалну српску кухињу, али упркос томе поједина јела полако падају у заборав.
Једна од најчешћих грешака које правимо у кухињи је кување само већ добро познатих јела, без експериментисања. Зато питајте баке и маме за старе рецепте заборављених српских јела и искусите праве укусе наше прошлости!
