Крај једне године и почетак нове је период у којем обележавамо бројне празнике, а традиционално славу, Нову годину и Божић дочекујемо обилном трпезом.
Празнична трпеза обилује намирницама са високим садржајем засићених масти и холестерола (месне прерађевине, печење…), салатама и сланим ролатима, великом количином млечних производа са високим садржајем млечне масти (павлака, милерам, сирни намази, мајонез, тврди пуномасни сиреви) и колачима са великом количином „чврстог“ маргарина, белог шећера и брашна. Сви ови састојци чине празничну трпезу калоријски богатом, али нутритивно сиромашном, наводи се на сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
Најчешћа грешка на празничној трпези је у припреми велике количине хране која има високу енергетску вредност и најчешће се не поједе истог дана већ се конзумира током неколико дана. За време празника људи су склони да претерају са уносом хране, па се често појаве тегобе у виду осећаја препуњености трбуха, надимања, надутости, горушице, неретко и болова у стомаку, појачаних гасова.
Неке од последица неће постати одмах видљиве, јер је примера ради потребно унети око 3.500 калорија више да бисмо повећали телесну масу око 450 грама.
Претеривање у јелу и пићу не прија ни здравим особама, а посебно је опасно за хроничне болеснике, пре свега за особе које имају повишен крвни притисак, камен у жучној кеси, повишене вредности масноћа у крви, за особе са шећерном болешћу и бубрежне болеснике.
Нормално ухрањене особе, које су се током целе године придржавале основних принципа правилне исхране ће евентуални енергетски празнични суфицит расходовати повећањем физичке активности у постпразничном периоду и брзим повратком на старе, добре навике.
Како да избегнемо најчешће грешке у исхрани током празника и сачувамо здравље?
- Не прескачите оброке током дана како бисте могли да уживате у празничној трпези у касним поподневним или вечерњим сатима. Не крећите у госте гладни, тако ћете сигурно појести више хране него што вам је потребно.
- Једите полако, добро сажваћите сваки залогај хране. Када једемо брзо не само да унесемо већу количину хране, већ се храна не припреми добро за процес варења па су чешће и тегобе.
- Уместо класичне вечере определите се за бифе послужење у виду разних салата. Поред зелене салате, можете направити салату од свеже рендане цвекле, шаргарепе и купуса и зачинити је са мало лимуна и уља или салату са ренданим киселим јабукама, кореном целера, шаком сецканих ораха и киселом павлаком са најмањим процентом масноће (уместо павлаке може се користити и неки немасни јогурт).
- Један од предлога је и салата од црвеног пасуља, кукуруза шећерца, киселих краставчића, црвене паприке из туршије, празилука, зачињене са мало уља и лимуновог сока. Уз то послужите црни хлеб који можете и сами да умесите, на пример са додатком више врста семенки, или проју.
- Једна чаша црног вина је сасвим довољна да наздравите. Не заливајте сваки залогај течношћу – вода се пије између оброка. Потребу за течношћу задовољите природно цеђеним воћним соковима, а избегавајте газиране или негазиране напитке са веома високим садржајем шећера.
- Празнична трпеза може да се припреми и без слаткиша – уместо торти или ситних колача сервирајте воће. Традиционалне празничне, високоенергетске колаче покушајте да замените воћним колачима и питама у којима ће замена за шећер бити мед или суво воће или кора од слаткастог хељдиног брашна, а замена за масни укус орашасто воће.
- Особе које поштују божићни пост треба да буду опрезне приликом увођења намирница које током поста нису користиле. Првих дана по престанку поста треба користити пре свега тзв. бели мрс – препоручује се млад бели сир, чаша јогурта или кисело млеко, као и посна меса, пре свега пилетина или ћуретина. Наравно, важне су и количине хране, па и у том погледу не треба претеривати. Кључна реч у сваком случају је умереност!
Уколико ипак поклекнете пред примамљивим ђаконијама наредних дана пожељно је да једете чешће, а мање оброке, узимајте довољно течности, најбоље воду и незашећерене чајеве, и крећите се.
