Пандемија се наставља, што не значи да није погодно време за вежбање, укључујући активности и на отвореном. Све док предузимате мере предострожности, вежбање на хладноћи као што је ходање, трчање или вожња бицикла – заправо је прилично корисно.
Вежбање по хладном времену може довести до побољшања физичке издржљивости и боље кардиоваскуларне функције, а као и већина вежби, такође може побољшати расположење и ментално здравље.
„Хладно време“ значи различите ствари за различите људе, али генерално се сматра да је напољу хладно када постане непријатно остати на отвореном дуже од кратког временског периода. Ова нелагодност настаје због драстичних разлика између спољашње и унутрашње температуре људског тела.
Иако би боравак напољу по хладном времену могао захтевати да носите јакну или капут како бисте избегли да осећате хладноћу, то што сте решили да вежбате управо напољу – има и неких погодности.
Што је ваше окружење хладније, ваше тело мора јаче да ради на одржавању хомеостазе (равнотеже), што значи да користи више енергије у том процесу, што значи – метаболичку корист.
Ефикасно сагоревање калорија
Зашто се чини да је теже вежбати на хладноћи? Један од разлога је тај што ваше тело мора више да ради и да се јаче ангажује у хладном окружењу, углавном зато што је потребно додатно стварање топлоте да би ваши мишићи, органи и удови били топли.
Кад год је ваше тело изложено неком облику „стреса“, који може укључивати драстичне промене температуре, као и саму вежбу, ваша потреба за енергијом се повећава. Ово проузрокује да ваши мишићи брже разграђују гликоген (из угљених хидрата) како би се сами снабдели горивом, преноси порталдраxе.цом.
Смеђа маст је врста телесне масти која помаже у регулисању телесне температуре. Када смо напољу на хладноћи, смеђа маст сагорева енергију (калорије) како би загрејала наша тела и повећала телесну температуру, при чему помаже да се метаболизам мало убрза.
Студије показују да вежбање по хладном времену може да трансформише белу масноћу, посебно сало на стомаку и бутинама, у смеђу масноћу која сагорева калорије. Пошто вежбање на хладном активира смеђу масноћу више него вежбање на собној температури, то може потенцијално помоћи напорима да се изгуби тежина.
Студија објављена у часопису Јоурнал оф Цлиницал Ендоцрyнологy & Метаболисм, чак је открила да тренинзи по хладном времену могу сагорети више калорија у поређењу са вежбама на пријатнијим температурама.
Јача издржљивост
Вежбање на врућини може довести до лакшег исцрпљивања, јер повећава знојење и убрзава рад срца. С друге стране, вежбање на хладном може вам омогућити да вежбате дуже, што може значити да ћете лакше постићи издржљивост.
Борба против депресије
Сматра се да је вежбање напољу током зиме, када сте изложени сунчевој светлости, ефикасна стратегија за одбијање сезонског афективног поремећаја, врсте поремећаја расположења/депресије која има тенденцију да утиче на људе током зимских месеци.
Сунчева светлост уз вежбе имају позитиван утицај на ваше расположење из неколико разлога, укључујући и то што помажу у ослобађању хемикалија задужених за „добар осећај“, укључујући серотонин и ендорфине.
Нека истраживања су показала да људи који вежбају по хладноћи имају тенденцију побољшања у доношењу одлука, концентрације и памћењу.
Друга истраживања показују да је вежба генерално корисна за смањење анксиозности.
За бољи сан
Комбинација излагања сунчевој светлости током дана, свежег ваздуха и физичке активности може вам помоћи да се опустите и дубље заспите ноћу. Сунчева светлост је важна за регулисање вашег циркадијалног ритма, који се назива и ваш „унутрашњи сат“, због чега се осећате довољно поспано увече и довољно свежи ујутру, наводи се на порталудраxе.цом.
Ефекти вежбања који ублажавају стрес, било да се ради у затвореном или на отвореном, такође су важни за борбу против несанице.
Здравље срца
Скоро све врсте вежби имају користи за кардиоваскуларни систем и могу помоћи у регулисању шећера у крви.
Редовна физичка активност, попут брзог ходања или џогирања на отвореном, повезана је са смањеним ризиком од уобичајених здравствених проблема, као што су повишени крвни притисак, висок холестерол и висок ниво глукозе у крви.
