Једна од намирница због које многи људи жале што је толико воле је хлеб. Тако је доброг укуса, али стално слушамо како добијамо поруке да је, нутритивно, јако лош. Међутим, није све тако црно, хлеб може бити део уравнотежене исхране.
Постоје читаве дијете у којима је један од најважнијих ставки искључивање хлеба и других угљених хидрата из исхране, и критиковање људи који их једу, напомиње нутриционисткиња Натали Мокари.
„Долази ми много клијената који мисле да не би требало да једу хлеб, што ми је јако жао јер је хлеб одличан извор интегралних житарица“, каже Мокри.
Да, истина је: Хлеб може бити део уравнотежене исхране, а угљени хидрати су кључни за добро здравље, напомиње нутриционисткиња.
Према студији из 2017. године, две до три порције хлеба од целог зрна житарица дневно може спречити дијабетес типа 2, кардиоваскуларне болести и рак дебелог црева, панкреаса и желуца.
„Угљени хидрати су нам потребни да бисмо функционисали“, истиче Мокари. „Угљени хидрати су храна за мозак. И сами можете да приметите, кад год немате довољно угљених хидрата, осећате се стварно тромо, можда имате маглу у мозгу, једноставно немате толико енергије“.
Ако тражите најздравији хлеб, постоји много фактора које треба узети у обзир, попут врсте коју купујете, шта једете са њим и колико је унос хлеба уравнотежен, додаје Мокари.
Пшеница, бело и кисело тесто
Постоји ли врста хлеба која је хранљивија од осталих? Зависи шта тражите.
„Важно је да дефинишете своје здравствене циљеве“, напомиње Стеф Грасо, нутирционисткиња која на ТикТоку има профил који је назвала „Шта значи здраво?“.
У пшеничном хлебу се може наћи више витамина, интегралних житарица и влакана, и мање негативно утиче на ниво шећера у крви, што помаже људима који имају проблем инсулинске резистенције, напомиње Мокари.
Али неки људи једноставно више воле бели хлеб, а нутриционисткиња каже да то нема везе.
„Ако узмете етикету са црног и белог хлеба и ставите једну поред друге, оне се заправо и не разликују толико“, истиче она.
За оне који су забринути за здравље црева или који желе да уживају у укусу белог хлеба без толиког нивоа прераде, Мокари предлаже да пробају кисело тесто.
Кисело тесто је ферментисано, а то је процес који може бити од помоћи за цревни микробиом, а ако једете стварно споро ферментисано кисело тесто, можда ћете моћи лакше да сварите глутен.
Осим избора врсте хлеба, нутриционисткиња препоручује и да погледамо како је хлеб направљен. Треба користити хлеб направљен од једноставних састојака – брашна, воде, соли и квасца, јер у специјалне врсте хлеба је лако увући већи ниво шећера и натријума.
Ако тражите више влакана, хлеб од интегралних житарица је прави пут, саветује Грасо. Да бисте избегли обмањујуће етикете, проверите листу састојака – прва реч би требало да буде „цело“ ако је заиста хлеб од целог зрна, додала је она.
За мало додатних влакана, потражите хлеб са семенкама.
А ако је могуће, куповина од локалних пекара може вам помоћи да пронађете квалитетан, свеж хлеб са једноставним састојцима, савететује нутриционисткиња.
Шта је са дијетом или хлебом са мало угљених хидрата? Мокари не препоручује, јер такве врсте хлеба обично имају више додатних и непотребних састојака како би имали бољи укус, напомиње нутриционисткиња.
„Али поштујем жеље људи који сматрају да је храна са мало угљених хидрата најбоља за њих“, каже Мокари.
Шта једете уз хлеб
Ретко људи једу само хлеб, па је зато важно размислити о садржају целог оброка.
Ако сте забринути због повишеног нивоа шећера у крви, хлеб може бити део уравнотеженог оброка ако уз њега додате здраве масти и протеине.
Угљени хидрати попут оних у хлебу могу да дају брз енергетски унос, али краткотрајног ефекта, међутим додаком протеина и масти ефекат је много дуготрајнији, наводи Грасо.
На пример, ако правите доручак, покушајте да упарите тост са јајима, авокадом или путером од кикирикија, додала је.
За ручак, неоправдано потцењујемо сендвиче, јер су они идеални због могућности да се комбинују протеини, поврће, здраве масти и угљени хидрати. Стеф Грасо каже да ако за вечеру једе велику салату са протеинима, увек поједе и парче хлеба уз то као извор угљених хидрата.
„Ради се о равнотежи“, истиче Грасо. „На крају дана то ће вам дати енергију – учиниће да се осећате добро“.
Утврдите шта вам годи
Хлебови варирају по цени, али можете пронаћи врсту која вам прија без обзира на буџет којим располажете, додаје Стер Грасо.
„Ако је скупо не значи нужно и да је боље“, сматра нутриционисткиња.
А ако волите хлеб, једите га, јер ако уведете строге рестрикције за храну коју волите, то може да вам се врати као бумеранг.
„Као и све друго, што више себи нешто ускраћујете, то ћете га више желети, зато је добро сачувати неку равнотежу“, саветује Натали Мокари.
„Скините ту стигму са хлеба и друге хране са угљеним хидратима која је демонизована и укључите је у уравнотежену исхрану“, наглашава нутриционисткиња.
