Ekološke teme su u poslednje vreme sve zastupljenije u našoj zemlji, a razlog za to je što su nam informacije postale dostupnije i što je zagađenje postalo zaista osetno, naročito u gradovima. Ekološka svest je porasla, a građani se sveobuhvatnije informišu i uključuju u borbu protiv zagađenja. Mediji daju više prostora ekološkim temama, a ljudi postaju svesniji da zelena rešenja nisu tako nedostupna kao pre, već da su veoma lako primenjiva i isplativa.
Ako vozite bicikl do posla i nazad, ne samo što čuvate svoje zdravlje, nego i životnu sredinu. Poznato je da vožnja bicikla donosi višestruku korist, ali i da je nažalost, biciklizam kod nas još uvek nedovoljno zastupljen i popularizovan. Kako bi naši gradovi mogli biti bolji zahvaljujući upotrebi bicikla kao prevoznog sredstva? Kako bismo mogli da uvedemo pozitivne promene?
Zagađenje u našim gradovima i šta nas očekuje
Pitanje zagađenja vazduha u glavnom gradu, ali i drugim gradovima u Srbiji aktuelno je već godinama, a situacija se pogoršava dolaskom grejne sezone. Industrija, trenutni vremenski uslovi, geografski položaj, ali i individualne kotlarnice imaju veliki uticaj na aerozagađenje. Ako i vi posedujete aplikaciju za praćenje zagađenja vazduha ili redovno posećujete vebsajtove koji pokazuju podatke o aerozagađenju, svedoci ste toga da se stanje menja iz dana u dan, a AQI (Air Quality Index, eng. – Indeks zagađenosti vazduha) često zna da bude zabrinjavajući. S obzirom da na zagađenje vazduha utiču čestice PM i PM 10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon, potrebno je umanjiti količinu ovih polutanata.
Promene koje se odnose na prestonicu i druge gradove u našoj zemlji već su započete u vidu izmeštanja industrije, više pešačkih zona i šetališta, uređenja parkova i sl. No, potrebno je primeniti još neka zelena rešenja u arhitekturi i urbanizmu, kao i osvestiti građane u većoj meri, tako da se svako domaćinstvo uključi u zaštitu životne sredine koliko je moguće. Na taj način ćemo doprineti tome da imamo čistije i zdravije gradove u kojima je kvalitet života bolji i za nas i za buduće generacije. Striktnije kažnjavanje zagađivača, uvođenje najnovije tehnologije u vidu prečišćivača vazduha, ali i korenite promene koje se tiču saobraćaja i smanjenja štetne emisije gasova neke su od mera koje nam mogu doneti kvalitetniji vazduh u gradovima, a time i zdravije stanovništvo.
Koje su prednosti vožnje bicikla?
Manja gojaznost i smanjenje srčanih oboljenja kod urbane populacije, rasterećene saobraćajnice a samim tim i manje štetnih gasova, manje nervoze i stresa i više kvalitetno provedenog vremena, neki su od rezultata koje donosi redovna vožnja bicikla, pokazuju istraživanja. Medicinske studije pokazale su da je BMI (indeks telesne težine) najveći kod vozača automobila, a najniži kod biciklista.
Zagađenje vazduha i emisija štetnih gasova mogli bi se umanjiti rasprostranjenijom upotrebom bicikala, a redovni odlasci dvotočkašem na posao utiču na kvalitet života, kako na pokretljivost tako i na bolje raspoloženje.
Zašto nam je potrebno više drveća i zelenila
Osim što ulepšava urbanu sredinu koja bi se bez njega utopila u sivilo i beton, drveće i zelenilo je od ključne važnosti za zdravlje građana. Zašto nam u gradovima treba još više zelenila? Drveće proizvodi kiseonik što je za gusto naseljene gradove sa visokim indeksom zagađenja vazduha od velike važnosti – naime, jedno odraslo olistalo drvo može proizvesti dovoljno kiseonika za deset ljudi. Pored toga, apsorbuje veliku količinu ugljen-dioksida koju proizvede čovek, pročišćava vazduh koji udišemo, a sprečava i nastanak poplava. Sigurno ste primetili i da je po visokim letnjim temperaturama u delovima grada u kojima ima više drveća i zelenila prijatnije i svežije.
I ne samo to, drvoredi i parkovi povoljno utiču na mentalno zdravlje. Pokazalo se da boravak u prirodi smanjuje nivo kortizola u našem mozgu koji je poznat kao hormon stresa, a smanjenje ovog hormona može pomoći pri umanjenju simptoma neuroza i anksioznosti. Takođe postoji veća verovatnoća da ćemo izaći napolje, vežbati i rekreirati se tamo gde ima više stabala i zelenih površina.
Zeleni koraci koji nam predstoje
Stoga, više jasno obeleženih biciklističkih staza, udobnih i bezbednih za vožnju, obezbeđenih i sigurnih mesta za odlaganje bicikala, subvencija za kupovinu bicikala, kao i više ulica koje su dostupne samo pešacima i biciklistima donelo bi rasterećenje saobraćaja i smanjilo zagađenje vazduha koje nastaje usled motornog saobraćaja. Osim toga, veća upotreba obnovljivih izvora energije, propisi gradnje u skladu sa zelenim tehnologijama, više ozelenjenih krovova i parkova koji bi smanjili nivo ugljen-dioksida koji proizvodimo, pooštrene mere koje se tiču upotrebe vode i odlaganja otpada neki su od koraka koje moramo preduzeti da bi naši gradovi bili bolje mesto za život.
Ovo su bili neki od predloga kako bismo mogli da menjamo ekološku svest i kako da svoju pažnju usmerimo ka nekim boljim i zelenijim rešenjima za naše gradove.
