Među mlađom populacijom problemi mogu da nastanu nakon podizanja predmeta iz savijenog položaja ili prekomernog opterećenja kičme vežbanjem.
Bol u leđima je veoma čest problem širom sveta i jedan od vodećih razloga za onesposobljenost ljudi. Poznato je da više od 80 odsto odraslih zaboli u leđima barem jednom u toku života. Reč je o trećem po učestalosti razlogu zbog kojeg se pacijenti obraćaju lekaru za pomoć. Ovaj bol se može javiti u svim starosnim grupama, ali se najčešće događa kod osoba koje imaju između 35 i 55 godina i predstavlja vodeći razlog odsustva s posla.
Profesor dr Emilija Dubljanin Raspopović iz Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije ističe da je najčešće uzrok bola u leđima nepoznat. Kod jednog od 20 pacijenata bol u leđima može da bude praćen i tegobama u nozi, pa se tada mogu javiti i trnjenje, osećaj mravinjanja, strujanja… Bol u nozi u ovom slučaju nastaje kao posledica pritiska na nervni koren u kičmi, najčešće zbog diskus hernije.
– U najvećem broju slučajeva bol u leđima nije razlog za brigu i predstavlja samoograničavajuće stanje. U velikom broj slučajeva on prolazi već u toku jedne nedelje, dok u devet od 10 slučajeva prestaje u roku od šest nedelja. Stoga bol u leđima ne mora uvek da bude razlog za posetu lekaru. U pojedinim slučajevima ovaj bol može da bude komplikovan ili nastaje kao posledica drugih oboljenja ili stanja. U tim slučajevima neophodno je obratiti se lekaru – pojašnjava dr Dubljanin Raspopović.
Lekaru se moraju javiti svi pacijenti mlađi od 18 ili stariji od 50 godina kod kojih se bol u leđima javio prvi put, kao i oni kod kojih se bol širi duž jedne ili obe noge. Bitna je poseta kod doktora i u slučaju pojave bola u leđima kod pacijenata s oslabljenim imunitetom, onih koji su na terapiji takozvanim glukokoritikosteroidima, kao i ukoliko postoje noćni bol, temperatura, gubitak telesne težine, ukoliko je on intenzivan, ili se ne smanjuje šest nedelja. Razlog za hitnu posetu lekaru je izmenjen osećaj u sedalnom predelu, problem s mokrenjem ili stolicom, kao i ukoliko je došlo do povrede, recimo usled pada, koja je mogla dovesti do preloma u predelu kičmenog stuba.
„Nošenje udobne obuće ima veliki značaj, s obzirom na to da se nošenje visokih potpetica povezuje s bolom u leđima“
– Ukoliko je reč o akutnom bolu u leđima, koji traje kraće od tri meseca, sprovodi se kombinovana terapija koja podrazumeva odgovarajuće lekove i modalitete fizikalne terapije i rehabilitacije. Ukoliko traje duži vremenski period, pristup lečenju se menja. Tada pored lekova i odgovarajućih vežbi može da bude potrebna i psihološka podrška. U slučaju postojanja sindroma „kaude ekvine” neophodna je hitna operacija. Ovaj sindrom se prepoznaje po bolu u leđima koga prate problemi s mokrenjem ili defekacijom, utrnulost u sedalnom predelu i slabost jedne ili obe noge. U većini drugih slučajeva, operacija se može razmatrati i u slučaju kada adekvatno i dovoljno dugo sprovođeno neoperativno lečenje ne da zadovoljavajući rezultat – ističe naša sagovornica.
Postoje mnogi faktori rizika za pojavu bola u leđima. U njih se ubrajaju godine, profesionalno opterećenje, sedalački način život, prekomerna telesna težina i pušenje. On se može javiti i bez jasnog uzroka. Kod mlađe populacije simptomi mogu nastati nakon podizanja predmeta iz savijenog položaja ili prekomernog opterećenja kičme vežbanjem.
– Redovna umerena fizička aktivnost može povećati mišićnu snagu i fleksibilnost leđa i sprečiti pojavu bola u leđima. Radna površina treba da bude na odgovarajućoj visini, a stolice treba da imaju dobru potporu za leđa.
Treba izbegavati podizanje teških predmeta, a ukoliko se nešto podiže što ima veću težinu, truditi se da se to radi na način na koji se leđa najmanje opterećuju. Spavanje na tvrdim površinama je takođe značajno za zdravlje leđa. Nošenje udobne obuće ima veliki značaj, s obzirom na to da se nošenje visokih štikli povezuje s bolom u leđima. Pušenje može smanjiti prokrvljenost donjih delova leđa i ubrzati nastanak i razvoj degenerativnih promena – kaže dr Dubljanin Raspopović.
Kada se javi bol u leđima, osoba nikako ne treba da pije lekove bez saveta sa farmaceutom ili lekarom, koji mogu da preporuče adekvatan medikament, odrede njegovu dozu, kao i dužinu uzimanja. Ovo je posebno značajno za starije ljude, koji imaju udružena oboljenja i kod kojih neadekvatno uzimanje lekova za bol može ozbiljno ugroziti zdravlje.
Naša sagovornica ističe da se ne savetuje da osoba ide na dodatne dijagnostičke metode kao što je magnetna rezonanca bez prethodnog pregleda lekara. Pokazano je da nepotrebna dijagnostika može imati štetan efekat po pacijenta jer može ometati oporavak zbog veće zabrinutosti i izbegavanja vežbi i preporučenih aktivnosti iz straha se ne nanese dodatni bol ili povredu kičme.
Takođe, prekomerna dijagnostika povećava rizik od dodatnih nepotrebnih intervencija.
