Деца у Србији све касније науче да говоре, упозоравају логопеди. Логопедске ординације су пуне двогодишњака и трогодишњака који још нису проговорили ни реч. Разлоге за ову појаву, за РТС, наводи логопед Маријана Мирковић.
Логопед Маријана Мирковић, из Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, објашњава да се проговарањем сматра прва свесна употреба речи са значењем која је социо-емоционално обојена и то се обично дешава на узрасту око 12. месеца.
– Али, нажалост, последњих година смо сведоци да нам деца све касније проговарају и да та прва реч са значењем долази у другој години, или са две и по године, или и касније што је, наравно, врло забрињавајући податак из праксе.
Шта је разлог за све касније проговарање?
– Разлози могу бити различити. Имамо децу са ризиком, превремено рођену децу, децу која имају неке неуролошке поремећаје, децу са оштећењем слуха, али њих је мање, или са неким генетским, хромозомским аберацијама, али има и деце, примећујемо у пракси, која у последње време, као да нису довољно стимулисана, као да им није у том раном узрасту посвећена довољна пажња што се тиче самог проговарања.
Забрињава податак преране употребе мобилних телефона, компјутера, разних видео-игара код деце. Деца брзо савладавају те техничке активности и вештине, међутим, то не утиче позитивно на говрни развој. Дакле, успорава га. Не може да изазове говорни поремећај, али у великој мери одлаже и проговарање и развој речника, реченице и комуникацију.
Који су то први знаци да нешто није у реду и да је потребна посета логопеду?
– Ако дете типичног развоја проговара од прве године, његово разумевање, његова рецепција говора, иде шест месеци испред тог проговарања, односно, експресије. Код ове деце је и разумевање говора нарушено.
Дакле, они не регују на неке основне директиве и налоге родитеља. Родитељи обично прелазе преко тога. Ако га прозивају именом – оно не реагује – они одустану и дете се не научи да је оно прозвано, када га одређеним именом ослове, и наставља да се бави неком својом активношћу или неком својом игром, окупирано неким предметима који су му занимљиви.
Требало би када дете касни у говорном развоју, да ако се проговарање не деси до петнаестог месеца, да потраже стручну помоћ. Значи прво лице које стимулише целокупан развој детета је мајка, да се обрати, да потражи стручну помоћ педијатра, а педијатар ће онда да прегледа то дете и да упути надлежном логопеду.
После колико времена рада са логопедом се могу очекивати први резултати?
– Што се тиче стимулативног третмана, резултати су индивидуални. Они зависе од нивоа кад је дете кренуло на третман, од његових психо-физичких и биолошких способности и од саме стимулације, од квалитета тог третмана.
Није довољно да дете само одлази код логопеда на одређене сеансе, периодично или недељно, или два пута недељно, битно је да родитељ свакодневно са дететом спроводи тај стимулативни третман.
Како родитељи могу да помогну детету да развије говор?
– Оно што је битно као што су нас наши родитељи стимулисали. Жива реч, обраћање деци, скретање пажње на говор, скретање пажње на људе у средини, окружењу, на предмете, именовање тих особа и тих предмета, певање песмица…
Деца најбоље, најприродније и најлакше уче уз игру и зато је битно да родитељ нађе времена да то време које проводе са дететом буде квалитетно, а не само да буде у квантитету, него и у квалитету.
