Kako promene vremena utiču na naše zdravlje

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje

184

U poslednjih desetak godina svedoci smo naglih vremenskih promena. Godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose 15–20°C.


Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije. Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, kao i efekat jonizacije.

Oprez nije na odmet, naročito kada vremenski ekstremi, veoma hladne zime i topla i sparna leta sve više postaju naša svakodnevica. „Kritične tačke” jesu prelazi između godišnjih doba, kada su učestalije pojave bolesti i smrtnosti. Srećom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha nestaju čim se vreme stabilizuje.

Povezanost između promene vremena i zdravlja ljudi zapazio je još Hipokrat. On je uočio da klimatske, tj. vremenske promene, utiču pozitivno i/ili negativno na ljude, što zavisi od sredine u kojoj čovek živi, njegovog prilagođavanja, psihofizičkog i zdravstvenog stanja, životne dobi. Sve to ukazuje na jedan multidisciplinarni pristup u razmatranju ove teme.

Čovek se godinama prilagođava mirnom ritmu promena vremena, ali poslednjih decenija prisutne su brze klimatske promene, tj. ekstremni klimatski događaji (oscilacije u temperaturi i za 20 i više stepeni, velike promene atmosferskog pritiska itd), pa sada sve više imamo i mlađe meteropate. Pravi razlog za pomeranje starosne granice ne znamo. Najmlađi su više osetljivi, slede instinkte, a stariji imaju osetljiviji matabolizam, pa jače osećaju hormonske promene. Hronični bolesnici su još osetljiviji, jer se intenzitet bolesti pojačava.

Jaka hladnoća deluje na vazokonstrikciju (stezanje, suženje) krvnih sudova, kako perifernih (bolovi u nogama i smanjuje se kilometraža koju osoba može da pređe), tako i krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić (koronarni krvni sudovi). To može da bude jedan od uzroka pogoršanja koronarne bolesti, pa čak može dovesti i do infarkta srca, a deluje i na krvne sudove mozga, pa može biti uzrok šloga. Hladno vreme može da dovede i do pogoršanja hroničnog opstruktivnog bronhitisa ili astme, dok toplo i vlažno vreme ne pogoduje plućnim bolesnicima. Prisutan je i efekat na psihičko i opšte fizičko stanje kada duva jugo, tada su i češći napadi kamena u bubregu, žučnoj kesi.

Francuska studija, gde je praćeno 3000 ispitanika 14 godina, pokazala je da su za vreme toplih dana ređi šlogovi, ali kada je visok vazdušni pritisak i veća vlažnost vazduha, povećan je rizik za nastanak šloga. Niska spoljna temperatura takođe je uzrok povišenog pritiska, pa tokom hladnih dana zbog izrazite vazokonstrikcije (suženja krvnih sudova) i slane hrane (tokom zimskog perioda je mnogo slanija i jača hrana) imamo češću pojavu povišenog arterijskog krvnog pritiska sa svim njegovim komplikacijama, infarktom srca, mozga i dr. Tokom letnjeg perioda, vrednosti pritiska su niže, toplo vreme donosi više znojenja, laganiju hranu, vazodilataciju krvnih sudova (širenje), pa su vrednosti pritiska niže. Sve to pokazuje da je potrebno prilagođavati antihipertenzivnu terapiju godišnjim dobima, tj. manja je upotreba diuretika (lekova koji pojačavaju izbacivanje vode iz tela), smanjuje se i doza lekova koji šire krvne sudove.

Sve su ovo razlozi što postoji posebna nauka – biometeorologija – koja se bavi proučavanjem uticaja vremenskih prilika na zdravlje ljudi. Danas uz prognozu vremena često imamo i biometeorološki izveštaj o vremenu i uticaju na zdravlje ljudi i lekarske savete kako hronični bolesnici da se ponašaju.

U periodu naglih vremenskih promena, nepogoda, vetra, kiše, u atmosferi se stvara veća količina pozitivnih jona na koje naš organizam reaguje. Biometerolozi, koji se bave proučavanjem uticaja vremenskih promena na zdravlje ljudi, kažu da tada funkcija hipotalamusa i hipofize može biti izmenjana (lučenja hormona), tj. može dovesti do smanjenja količine adrenalina, što može prouzrokovati depresiju i povećanje količine serotonima, što može dovesti do glavobolje i migrene.

Promenljiva proizvodnja epitalamina i melatonina u organizmu izaziva nesanicu. Nailaskom sumraka ili povećane oblačnosti, u epifizi se iz serotonina stvara melatonin, koji ima važnu ulogu u regulisanju dnevnog smenjivanja ciklusa sna i budnog stanja. Nagla promena vremena od vedrog i sunčanog do oblačnog utiče na nivo melatonina u organizmu, pa postajemo pospani, inertni, potišteni tokom dana kada je oblačno.

Sve to pokazuje da promene vremena zaista utiču na naš organizam i ne bi trebalo da zanemarimo ove efekte na naše zdravlje.

Naravno, sve je ovo mnogo prisutnije kod senzitivnijih osoba i svih hroničnih bolesnika, kako kardiovaskularnih, tako i gastroenteroloških, reumatoloških, a posebno kod psihijatrijskih bolesnika, koji mnogo teže podnose te nagle promene vremena.

Najčešći simptomi psihički simptomi su umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost i nesanica. Fizički su glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima. Kod bolesti srca i krvnih sudova može doći do pogoršanje stanja osnovne bolesti u vidu ubrzanog rada srca i porasta krvnog pritiska. Kod organa za varenje pojačavaju se znakovi gastritisa i bolovi u stomaku u slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Nagla promena vremena izaziva veću učestalost srčanih i moždanih udara, prehlada, upale disajnih organa i astmatičnih napada kod starijih osoba i hroničnih kardiovaskularnih bolesnika.

Uznemirenost i razdražljivost U slučaju glavobolje, migrene, neraspoloženja, uznemirenosti i razdražljivosti neophodno je da izbegavate stresne situacije i veći napor. Promena vremena nepovoljno utiče na nervni sistem, pa određeni deo dana treba da odvojite za opuštanje. Savetuje se odmor u tihoj, zamračenoj prostoriji, tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, a preporučuje se i ispijanje blagih biljnih čajeva.

Depresija, slabost, umor, apatija, nesanica i pad koncentracije Stres pojačava apatiju i iscrpljenost, zbog čega treba što više da se odmarate i izbegavate psihički i fizički napor. Neophodno je da uzimate što više voća i povrća kako bi se organizam očistio od toksina i snabdeo korisnim materijama. U slučaju poremećaja sna, pred odlazak na spavanje ne bi trebalo da uzimate obilne obroke.

Nizak pritisak i usporen puls kod osoba koje pate od niskog pritiska, usled promene vremena može da dođe do još izraženijeg pada krvnog pritiska. Preporučuje se konzumiranje veće količine tečnosti, vode, ali ne hladne, kao i mlakih nezaslađenih čajeva i razblaženih prirodnih sokova. Ishranu bi trebalo da obogatite žitaricama i ribom, a nakon ručka savetuje se čaša crnog vina.

Povišen krvni pritisak i ubrzan puls bez obzira na to da li već postoji problem sa povišenim krvnim pritiskom ili je to samo trenutna tegoba, u slučaju promene vremena važno je da obratite pažnju na sve navike u vezi sa ishranom i fizičkom aktivnošću. Neophodno je da izbacite namirnice bogate masnoćama, izbegavate cigarete i kofein.

Ko najviše reaguje? Na vremenske oscilacije, u većoj ili manjoj meri, reaguju svi, ali ih najteže podnose hronični bolesnici. Uprkos redovnom sprovođenju propisane terapije, simptomi osnovne bolesti se pojačavaju, a meteoropatske tegobe su izraženije i kod žena u menopauzi. Ukoliko organizam zdravog čoveka reaguje burno na promenu vremena, preporučuje se detaljan lekarski pregled kako bi se ustanovilo da li se radi o početku nekog oboljenja.

Među hroničnim bolesnicima meteoropate su najčešće reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici, hipertoničari. Na asmatičare deluje vlažnost vazduha, na hipertoničare visok vazdušni pritisak, a na srčane bolesnike hladno i vetrovito vreme.

Za razliku od hroničnih bolesnika, usled promena vremena relativno zdrave osobe često ne znaju da kažu zašto imaju tegobe. Istraživanja su pokazala da meteoropatija najčešće pogađa decu mlađu od petnaest i osobe starije od pedeset godina. Najmlađi su osetljivi na promenu vremena jer više od ostalih slede instinkte i reaguju na uticaje elektromagnetnih talasa, a starije osobe imaju osetljiviji metabolizam, koji jače reaguje na hormonske promene uzrokovane promenom vremena. Oblačno vreme bez sunca izaziva čak i kod relativno zdravih osoba manjak energije. Ljudi, pogotovo kada pada kiša i kada je visoka vlažnost vazduha osećaju pospanost, nevoljnost, gubitak energije, ponekad i vrtoglavicu i glavobolju. Sa druge strane, kada je sunčan i vedar dan te iste osobe su aktivnije i za kraće vreme realizuju više stvari.

SAVETI

Dovoljno sna – umoran čovek osetljiviji je na sve, pa i na promene vremena. Zato je zdrav san veoma važan za naš organizam. U snu se luče supstance koje snižavaju nivo hormona stresa, regulišu krvni pritisak, jačaju sve odbrambene mehanizme. U toku dana češće se odmarajte i relaksirajte.
Budite aktivni – dugoročno gledano, redovna fizička aktivnost jača organizam i pomaže mu da lakše izdrži razne napore i promene, pa i vremenske. Zato je važno kontinuirano vežbati, i to najmanje tri puta nedeljno. Kada zahladni preporučuje se šetnja i vežbe ali blažim tempom.
Svakodnevno provodite neko vreme na svežem vazduhu jer je to odličan način da se spreče intenzivne reakcije na promene vremena.
Redovno se tuširajte naizmenično toplom i hladnom vodom, posebno osobe sa niskim pritiskom.
Što više vitamina – da biste lakše podneli temperaturne oscilacije, pređite na laganu hranu, a smanjite upotrebu soli i začina ili ih potpuno izbacite iz upotrebe. Jedite što više svežeg voća i povrća i uzimajte dovoljno tečnosti.
Ako van kuće boravite duže vreme u toku dana, obucite se slojevito, vodeći računa da odeća bude od prirodnih materijala i prilagođena i za hladniji i topliji deo dana.
Ukoliko ne morate, nemojte izlaziti iz kuće u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima kada su niže temperature vazduha.
Ako imate hroničnu bolest, izbegavajte mogućnost stresa i strogo se pridržavajte propisane terapije. Ukoliko smetnje koje osećate duže traju i pojačavaju se, obratite se lekaru.
Pratite bioprognozu i ponašajte se u skladu sa uputstvima.

Najvažnije od svega je da shvatite da je nagla promena vremena prolazna.


Pogledaj: Određene namirnice možete zameniti zdravom opcijom i izgubiti višak kilograma

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here