У последњих десетак година сведоци смо наглих временских промена. Годишња доба смењују се без прелазних раздобља, а дневне разлике у температури понекад износе 15–20°Ц.
Метеоролошке прилике имају велики утицај на здравље, а од тегоба које изазива промена времена пати готово половина светске популације. Под метеоролошким факторима подразумевају се температура и влажност ваздуха, ветар, атмосферски притисак, киша и грмљавина, као и ефекат јонизације.
Опрез није на одмет, нарочито када временски екстреми, веома хладне зиме и топла и спарна лета све више постају наша свакодневица. „Критичне тачке” јесу прелази између годишњих доба, када су учесталије појаве болести и смртности. Срећом, проблеми који настају услед осцилација у температури, јонизацији, влажности и притиску ваздуха нестају чим се време стабилизује.
Повезаност између промене времена и здравља људи запазио је још Хипократ.
Он је уочио да климатске, тј. временске промене, утичу позитивно и/или негативно на људе, што зависи од средине у којој човек живи, његовог прилагођавања, психофизичког и здравственог стања, животне доби. Све то указује на један мултидисциплинарни приступ у разматрању ове теме.
Човек се годинама прилагођава мирном ритму промена времена, али последњих деценија присутне су брзе климатске промене, тј. екстремни климатски догађаји (осцилације у температури и за 20 и више степени, велике промене атмосферског притиска итд), па сада све више имамо и млађе метеропате. Прави разлог за померање старосне границе не знамо. Најмлађи су више осетљиви, следе инстинкте, а старији имају осетљивији матаболизам, па јаче осећају хормонске промене. Хронични болесници су још осетљивији, јер се интензитет болести појачава.
Јака хладноћа делује на вазоконстрикцију (стезање, сужење) крвних судова, како периферних (болови у ногама и смањује се километража коју особа може да пређе), тако и крвних судова који исхрањују срчани мишић (коронарни крвни судови). То може да буде један од узрока погоршања коронарне болести, па чак може довести и до инфаркта срца, а делује и на крвне судове мозга, па може бити узрок шлога. Хладно време може да доведе и до погоршања хроничног опструктивног бронхитиса или астме, док топло и влажно време не погодује плућним болесницима. Присутан је и ефекат на психичко и опште физичко стање када дува југо, тада су и чешћи напади камена у бубрегу, жучној кеси.
Француска студија, где је праћено 3000 испитаника 14 година, показала је да су за време топлих дана ређи шлогови, али када је висок ваздушни притисак и већа влажност ваздуха, повећан је ризик за настанак шлога. Ниска спољна температура такође је узрок повишеног притиска, па током хладних дана због изразите вазоконстрикције (сужења крвних судова) и слане хране (током зимског периода је много сланија и јача храна) имамо чешћу појаву повишеног артеријског крвног притиска са свим његовим компликацијама, инфарктом срца, мозга и др. Током летњег периода, вредности притиска су ниже, топло време доноси више знојења, лаганију храну, вазодилатацију крвних судова (ширење), па су вредности притиска ниже. Све то показује да је потребно прилагођавати антихипертензивну терапију годишњим добима, тј. мања је употреба диуретика (лекова који појачавају избацивање воде из тела), смањује се и доза лекова који шире крвне судове.
Све су ово разлози што постоји посебна наука – биометеорологија – која се бави проучавањем утицаја временских прилика на здравље људи. Данас уз прогнозу времена често имамо и биометеоролошки извештај о времену и утицају на здравље људи и лекарске савете како хронични болесници да се понашају.
У периоду наглих временских промена, непогода, ветра, кише, у атмосфери се ствара већа количина позитивних јона на које наш организам реагује. Биометеролози, који се баве проучавањем утицаја временских промена на здравље људи, кажу да тада функција хипоталамуса и хипофизе може бити измењана (лучења хормона), тј. може довести до смањења количине адреналина, што може проузроковати депресију и повећање количине серотонима, што може довести до главобоље и мигрене.
Променљива производња епиталамина и мелатонина у организму изазива несаницу. Наиласком сумрака или повећане облачности, у епифизи се из серотонина ствара мелатонин, који има важну улогу у регулисању дневног смењивања циклуса сна и будног стања. Нагла промена времена од ведрог и сунчаног до облачног утиче на ниво мелатонина у организму, па постајемо поспани, инертни, потиштени током дана када је облачно.
Све то показује да промене времена заиста утичу на наш организам и не би требало да занемаримо ове ефекте на наше здравље.
Наравно, све је ово много присутније код сензитивнијих особа и свих хроничних болесника, како кардиоваскуларних, тако и гастроентеролошких, реуматолошких, а посебно код психијатријских болесника, који много теже подносе те нагле промене времена.
Најчешћи симптоми психички симптоми су умор, нагле промене расположења, недостатак концентрације, безвољност, раздражљивост и несаница. Физички су главобоља, мигрена, мучнина, вртоглавица, реуматске тегобе и болови у мишићима. Код болести срца и крвних судова може доћи до погоршање стања основне болести у виду убрзаног рада срца и пораста крвног притиска. Код органа за варење појачавају се знакови гастритиса и болови у стомаку у случају чира на желуцу и дванаестопалачном цреву. Нагла промена времена изазива већу учесталост срчаних и можданих удара, прехлада, упале дисајних органа и астматичних напада код старијих особа и хроничних кардиоваскуларних болесника.
Узнемиреност и раздражљивост У случају главобоље, мигрене, нерасположења, узнемирености и раздражљивости неопходно је да избегавате стресне ситуације и већи напор. Промена времена неповољно утиче на нервни систем, па одређени део дана треба да одвојите за опуштање. Саветује се одмор у тихој, замраченој просторији, туширање наизменично топлом и хладном водом, а препоручује се и испијање благих биљних чајева.
Депресија, слабост, умор, апатија, несаница и пад концентрације Стрес појачава апатију и исцрпљеност, због чега треба што више да се одмарате и избегавате психички и физички напор. Неопходно је да узимате што више воћа и поврћа како би се организам очистио од токсина и снабдео корисним материјама.
У случају поремећаја сна, пред одлазак на спавање не би требало да узимате обилне оброке.
Низак притисак и успорен пулс код особа које пате од ниског притиска, услед промене времена може да дође до још израженијег пада крвног притиска. Препоручује се конзумирање веће количине течности, воде, али не хладне, као и млаких незаслађених чајева и разблажених природних сокова. Исхрану би требало да обогатите житарицама и рибом, а након ручка саветује се чаша црног вина.
Повишен крвни притисак и убрзан пулс без обзира на то да ли већ постоји проблем са повишеним крвним притиском или је то само тренутна тегоба, у случају промене времена важно је да обратите пажњу на све навике у вези са исхраном и физичком активношћу. Неопходно је да избаците намирнице богате масноћама, избегавате цигарете и кофеин.
Ко највише реагује? На временске осцилације, у већој или мањој мери, реагују сви, али их најтеже подносе хронични болесници. Упркос редовном спровођењу прописане терапије, симптоми основне болести се појачавају, а метеоропатске тегобе су израженије и код жена у менопаузи. Уколико организам здравог човека реагује бурно на промену времена, препоручује се детаљан лекарски преглед како би се установило да ли се ради о почетку неког обољења.
Међу хроничним болесницима метеоропате су најчешће реуматичари, астматичари, срчани болесници, хипертоничари. На асматичаре делује влажност ваздуха, на хипертоничаре висок ваздушни притисак, а на срчане болеснике хладно и ветровито време.
За разлику од хроничних болесника, услед промена времена релативно здраве особе често не знају да кажу зашто имају тегобе. Истраживања су показала да метеоропатија најчешће погађа децу млађу од петнаест и особе старије од педесет година. Најмлађи су осетљиви на промену времена јер више од осталих следе инстинкте и реагују на утицаје електромагнетних таласа, а старије особе имају осетљивији метаболизам, који јаче реагује на хормонске промене узроковане променом времена. Облачно време без сунца изазива чак и код релативно здравих особа мањак енергије. Људи, поготово када пада киша и када је висока влажност ваздуха осећају поспаност, невољност, губитак енергије, понекад и вртоглавицу и главобољу. Са друге стране, када је сунчан и ведар дан те исте особе су активније и за краће време реализују више ствари.
САВЕТИ
Довољно сна – уморан човек осетљивији је на све, па и на промене времена. Зато је здрав сан веома важан за наш организам. У сну се луче супстанце које снижавају ниво хормона стреса, регулишу крвни притисак, јачају све одбрамбене механизме. У току дана чешће се одмарајте и релаксирајте.
Будите активни – дугорочно гледано, редовна физичка активност јача организам и помаже му да лакше издржи разне напоре и промене, па и временске. Зато је важно континуирано вежбати, и то најмање три пута недељно. Када захладни препоручује се шетња и вежбе али блажим темпом.
Свакодневно проводите неко време на свежем ваздуху јер је то одличан начин да се спрече интензивне реакције на промене времена.
Редовно се туширајте наизменично топлом и хладном водом, посебно особе са ниским притиском.
Што више витамина – да бисте лакше поднели температурне осцилације, пређите на лагану храну, а смањите употребу соли и зачина или их потпуно избаците из употребе. Једите што више свежег воћа и поврћа и узимајте довољно течности.
Ако ван куће боравите дуже време у току дана, обуците се слојевито, водећи рачуна да одећа буде од природних материјала и прилагођена и за хладнији и топлији део дана.
Уколико не морате, немојте излазити из куће у раним јутарњим и касним вечерњим сатима када су ниже температуре ваздуха.
Ако имате хроничну болест, избегавајте могућност стреса и строго се придржавајте прописане терапије. Уколико сметње које осећате дуже трају и појачавају се, обратите се лекару.
Пратите биопрогнозу и понашајте се у складу са упутствима.
Најважније од свега је да схватите да је нагла промена времена пролазна.
Pogledaj: Određene namirnice možete zameniti zdravom opcijom i izgubiti višak kilograma
