Iako se smokva često naziva caricom mediteranskog voća, ona tehnički spada u kategoriju cveća, a način njenog stvaranja je istovremeno fascinantan i zastrašujući.
Naučnici objašnjavaju kako su smokve izokrenuti cvetovi, dok smokvino drvo ne cveta kao ono kod jabuke ili breskve. Njeni se cvetovi razvijaju unutar kruškolike kapsule, koja kasnije dozreva u voće koje jedemo. Tako da ono nije samo jedna voćka, već njihov skup. Međutim, to nije jedino po čemu su smokve jedinstvene.
Budući da cvetaju ka unutra, potreban im je specijalan proces oprašivanja, jer se ne mogu uzdati u pčele i vetar. Tu onda nastupaju smokvine ose. Smokva ne može preživeti bez osa koje šire njen genetski materijal, a ose pak ne mogu živeti bez smokvi, jer tamo odlažu svoju larvu.
Ženke ose ulaze samo u muške smokve (bez brige, ne jedemo muške smokve). Krila ženke ose i njeni pipci se slome dok ulazi u mali prolaz u smokvu, pa kad jednom uđe, ona ne može izaći. Muške bebe ose se rađaju bez krila, jer je njihova jedina funkcija oplodnja ženke, a onda prokopavaju tunel kako bi izašli iz smokve.
Nakon što osa ugine u unutrašnjosti smokve, ona se razgrađuje – koliko god to tužno zvučalo, nužno je u procesu stvaranja ukusne smokve. Zato bi vegani nakon tog saznanja trebalo još jednom da razmisle da li će i dalje konzumirati ovu voćku.
