Savet meteoropatama: Kako da izađete na kraj sa bolovima u glavi

Nagli skokovi i promene temperature najviše utiču na ljude sa kardiovaskularnim bolestima, ali i meteoropate.

236
IZVOR: GULIVER/GETTY IMAGES/RIDOFRANZ

– Šta danas obući – papuče ili jaknu – pitanje je koje mnogi u Srbiji ovih dana postavljaju dok ujutru gledaju kroz prozor i preturaju po garderoberu ne bi li našli komad odeće za koji su već mislili da im ove godine više neće biti potreban.


Međutim, ima onih za koje nagle promene vremena donose daleko veću dilemu – hoću li moći normalno da funkcionišem kada ponovo, za samo dan ili dva, mesta zamene leto i jesen, proleće i zima.

U poslednjih nekoliko dana temperatura u Srbiji varira od poznojesenske do kasnoprolećne. Ti nagli skokovi i promene najviše utiču na ljude sa kardiovaskularnim bolestima, ali i meteoropate.

Meteoropatija se ne smatra bolešću, već skupom simptoma kao što su slabost, vrtoglavica, migrena, poremećaj sna, anksioznost i drugi.

Oko 30 odsto ljudi povremeno oseća meteoropatske simptome u manjoj ili većoj meri, pokazala su poslednja istraživanja u koja je imao uvid doktor Petar Vojvodić, psihijatar i direktor psihoedukativnog centra Psihocentrala.

Lekari preporučuju promenu životnih navika koje značajno utiču na pojavu meteoropatije, boravak u prirodi, provetravanje prostorija i zdraviju ishranu kako bi se predupredile tegobe.

Migrena

Jedan od najučestalijih simptoma koji se javljaju usled naglih promena vremena je migrena – ponekad toliko jaka da je nemoguće normalno funkcionisanje.

Doktorka Gordana Maksimović kaže da je to „specifičan bol u glavi“ koji nije kao obična glavobolja.

– Imam osećaj kao da pulsira ili da neko steže obruč oko glave.

Kako kaže, jake migrene se javljaju pred kišu i ponekad traju neprestano i do 24 sata.

U tim situacijama pokušavamo da se umirimo i pronađemo položaj kako bi bol bio što manji, a neretko koristitimo i analgetike.

Klimatske promene u kratkom periodu dovode do tegoba kod velikog broja ljudi, ali pogrešno je smatrati da je to glavni razlog za niz simtoma karakterističnih za meteoropatiju, napominje psihijatar Petar Vojvodić.

– Naš organizam je evolutivno osposobljen za prilagođavanje na maltene sve vremenske prilike koje se dešavaju na planeti i specifično prilagođen podneblju gde osoba živi – objašnjava on.

– Boravak u zatvorenom sa uvek približnom tempretaturom dovodi do toga da naše telo slabi sposobnost prilagođavanja i doživljava stres kada se nađemo u kontaktu sa prirodnom klimom – kaže Vojvodić.

– To se posebno odražava na hronične pacijente koji više nego prosečna osoba provode u zatvorenom prostoru, što u velikoj meri objašnjava pojavu meteropatskih tegoba upravo kod ove populacije – kaže direktor psihoedukativnog centra „Psihocentrala“.

Promene vremena mogu da utiču na pogoršavanje stanja pacijenata sa različitim oboljenjima i ova grupa je podložnija meteoropatskim tegobama.

Kod osoba sa respiratornim bolestima može doći do teškoća pri disanju ili, kod osoba obolelih od astme do intenziviranja asmatskih tegoba, napominje doktor Vojvodić.

Pri padu temperature kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima mogu da se jave promene krvnog pritiska, a kod težih slučajeva i do pojave anginoznih bolova, srčanog infarkta ili šloga, objašnjava on.

Vojvodić dodaje da rast temperature utiče na intenziviranje simptoma multiple skleroze, dok pad vazdušnog pritiska dovodi do širenja gasova u telesnim tečnostima što izaziva bolove u zglobovima i tkivima koja su trenutno pod upalom kao i pojavu sinusne glavobolje.

Kako se boriti sa ovim simptomima?

Jedinstven način lečenja meteoropatije do danas nije ustanovljen, pa oni koji se bore protiv ovog skupa simptoma najviše mogu da računaju na – sebe.

Ovo stanje se drugačije manifestuje od osobe do osobe i zbog toga ne postoji terapija koja može imati opštu primenu, objašnjava Vojvodić.

On smatra da je prvi korak ka boljitku uviđanje da je naš način života više problematičan u odnosu na same vremenske prilike.

– Nakon sticanja uvida, meteropatija se adresira konkretnom akcijom u smislu sve dužeg vremena provedenog napolju, minimum 30 minuta dnevno, držanju prostora u neklimatozovanom stanju ili podešavanja klimatizacije da ne ostupa od spoljašnjih uslova za više od 3-5 stepeni – kaže ovaj lekar.

Ovaj lekar napominje da je neophodan i dovoljan unos vode, urednih i zdravih obroka sa voćem i povrćem, treba uspostaviti i uređen ritam spavanja i izbegavati cigarete i alkohol koji podižu telesnu temperaturu i utiču na gubitak tečnosti.

Osim kvalitetnog sna, unošenja vitamina i aktivnog života, velika količina stresa i način na koji se nosimo sa njim takođe utiče na javljanje simptoma.

 

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here