Савет метеоропатама: Како да изађете на крај са боловима у глави

Нагли скокови и промене температуре највише утичу на људе са кардиоваскуларним болестима, али и метеоропате.

540
Фото: Getty Images Signature

– Шта данас обући – папуче или јакну – питање је које многи у Србији ових дана постављају док ујутру гледају кроз прозор и претурају по гардероберу не би ли нашли комад одеће за који су већ мислили да им ове године више неће бити потребан.


Међутим, има оних за које нагле промене времена доносе далеко већу дилему – хоћу ли моћи нормално да функционишем када поново, за само дан или два, места замене лето и јесен, пролеће и зима.

У последњих неколико дана температура у Србији варира од познојесенске до каснопролећне. Ти нагли скокови и промене највише утичу на људе са кардиоваскуларним болестима, али и метеоропате.

Метеоропатија се не сматра болешћу, већ скупом симптома као што су слабост, вртоглавица, мигрена, поремећај сна, анксиозност и други.

Око 30 одсто људи повремено осећа метеоропатске симптоме у мањој или већој мери, показала су последња истраживања у која је имао увид доктор Петар Војводић, психијатар и директор психоедукативног центра Психоцентрала.

Лекари препоручују промену животних навика које значајно утичу на појаву метеоропатије, боравак у природи, проветравање просторија и здравију исхрану како би се предупредиле тегобе.

Мигрена

Један од најучесталијих симптома који се јављају услед наглих промена времена је мигрена – понекад толико јака да је немогуће нормално функционисање.

Докторка Гордана Максимовић каже да је то „специфичан бол у глави“ који није као обична главобоља.

– Имам осећај као да пулсира или да неко стеже обруч око главе.

Како каже, јаке мигрене се јављају пред кишу и понекад трају непрестано и до 24 сата.

У тим ситуацијама покушавамо да се умиримо и пронађемо положај како би бол био што мањи, а неретко користитимо и аналгетике.

Климатске промене у кратком периоду доводе до тегоба код великог броја људи, али погрешно је сматрати да је то главни разлог за низ симтома карактеристичних за метеоропатију, напомиње психијатар Петар Војводић.

– Наш организам је еволутивно оспособљен за прилагођавање на малтене све временске прилике које се дешавају на планети и специфично прилагођен поднебљу где особа живи – објашњава он.

– Боравак у затвореном са увек приближном темпретатуром доводи до тога да наше тело слаби способност прилагођавања и доживљава стрес када се нађемо у контакту са природном климом – каже Војводић.

– То се посебно одражава на хроничне пацијенте који више него просечна особа проводе у затвореном простору, што у великој мери објашњава појаву метеропатских тегоба управо код ове популације – каже директор психоедукативног центра „Психоцентрала“.

Промене времена могу да утичу на погоршавање стања пацијената са различитим обољењима и ова група је подложнија метеоропатским тегобама.

Код особа са респираторним болестима може доћи до тешкоћа при дисању или, код особа оболелих од астме до интензивирања асматских тегоба, напомиње доктор Војводић.

При паду температуре код пацијената са кардиоваскуларним обољењима могу да се јаве промене крвног притиска, а код тежих случајева и до појаве ангинозних болова, срчаног инфаркта или шлога, објашњава он.

Војводић додаје да раст температуре утиче на интензивирање симптома мултипле склерозе, док пад ваздушног притиска доводи до ширења гасова у телесним течностима што изазива болове у зглобовима и ткивима која су тренутно под упалом као и појаву синусне главобоље.

Како се борити са овим симптомима?

Јединствен начин лечења метеоропатије до данас није установљен, па они који се боре против овог скупа симптома највише могу да рачунају на – себе.

Ово стање се другачије манифестује од особе до особе и због тога не постоји терапија која може имати општу примену, објашњава Војводић.

Он сматра да је први корак ка бољитку увиђање да је наш начин живота више проблематичан у односу на саме временске прилике.

– Након стицања увида, метеропатија се адресира конкретном акцијом у смислу све дужег времена проведеног напољу, минимум 30 минута дневно, држању простора у неклиматозованом стању или подешавања климатизације да не оступа од спољашњих услова за више од 3-5 степени – каже овај лекар.

Овај лекар напомиње да је неопходан и довољан унос воде, уредних и здравих оброка са воћем и поврћем, треба успоставити и уређен ритам спавања и избегавати цигарете и алкохол који подижу телесну температуру и утичу на губитак течности.

Осим квалитетног сна, уношења витамина и активног живота, велика количина стреса и начин на који се носимо са њим такође утиче на јављање симптома.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here