Šta je to Mindfulness i kako nam može pomoći?

96

U različitoj literaturi susretala sam se sa raznim prevodima Mindfulness-a (svesna, usmerena pažnja, prisutnost, svesnost, punoća uma…), a lično sam se opredelila za prevod svesna pažnja koji nekako ide u skladu sa onim šta Mindfulness u stvari predstavlja.


Možemo reći da je osnovno značenje pojma mindfulness-a – obraćanje pažnje, ali konkretno kada govorimo o ovom pojmu govorimo o svesnoj pažnji koja predstavlja obraćanje pažnje na određeni način. Definicija kreatora osmonedeljnog programa za smanjenje i redukciju stresa (Mindfulness Based Stress Reduction program – MBSR) i osobe zaslužne za popularizaciju Mindfulness-a, Džon Kabat Zina je: “Mindfulness je svesnost koja nastaje namernim obraćanjem pažnje, u sadašnjem trenutku, bez prosuđivanja.” Ono što je važno znati jeste to da mi svi prosuđujemo naša iskustva kao dobra ili loša, prijatna ili neprijatna, nešto nam se dopada a nešto ne. To je sasvim u redu. Nažalost vrlo često smo povučeni tim prosuđivanjem, nesvesni iskustava u trenutku njihovog dešavanja. Imamo tendenciju da otpisujemo određena iskustva, situacije, ljude jer smo vođeni nekim prethodnim mislima, osećajima ili ubeđenjima koje imamo. Zbog toga vrlo često nismo zaista prisutni u onome što nam se dešava, već smo više u momentu “elaboriranja” sa sobom samima u našoj glavi, ili smo povučeni impulsivnim i automatskim reakcijama na date situacije. Svesna pažnja ne znači da vi automatski treba da prestanete nešto da prosuđujete, niti će vam treniranje svesne pažnje pomoći da se u potpunosti oslobodite te tendencije, ono u čemu vam Mindfulness pomaže jeste primećivanje tendencije vašeg uma da prosuđuje, menjanje odnosa prema tom “osuđivačkom glasu”, i uspevanje da se u tome zaustavite i vratite vašu pažnju na ono što se dešava u ovom momentu. Upravo taj trenutak kada primetite da niste tu, da niste u sadašnjosti i da svesno uspevate da se vratite “ovde i sada” jeste mindfulness, jeste svesna pažnja.

Kako nam Mindfulness može pomoći?

Mindfulness je integrativni pristup zasnovan na umu i telu koji pomaže ljudima da upravljaju svojim mislima i osećanjima, te samim tim i mentalnim zdravljem. Poslednjih 30 godina postaje široko korišćen u različitim kontekstima, okruženjima i u radu sa različitim ciljnim grupama. Mindfulness pomaže ljudima da postanu svesniji svojih misli, osećanja i telesnih senzacija, tako da umesto da budu preplavljeni njima, razvijaju veštine upravljanja njima (samoregulacije) i izgradnje unutrašnjih resursa. Vežbanjem Mindfulness-a možemo imati bolji uvid u emocije, pojačati pažnju i koncentraciju i poboljšati odnose.

Mindfulness u praksi

Mindfulness mogu vežbati deca, mladi i odrasli. Postoje različiti načini vežbanja ove prakse, kroz radionice, grupne treninge, jedan na jedan sesije uz sertifikovane Mindfulness učitelje ili samostalno uz knjige, tutorijale, online treninge… Ne morate biti religiozni ili duhovni kako biste vežbali Mindfulness.

U Mindfulness-u postoje dve vrsti vežbi: formalne vežbe – mindfulness meditacije i neformalne vežbe koje predstavljaju set određenih aktivnosti koje možete da obavljate svakodnevno, ali sa fokusom na treniranje vašeg uma da bude prisutan u sadašnjem trenutku (znači ako jedete onda stvarno jedete a niste na telefonu, ne gledate televizor i ne razmišljate šta treba sve da uradite tog dana, već je vaša puna pažnja fokusirana na jelo i čulne senzacije koje doživljavate dok jedete- ukus, miris, tekstura hrane…).

Uglavnom učesnici Mindfulness treninga i radionica vole ove neformalne vežbe jer daju neku posebnu draž i vrednost običnim svakodnevnim stvarima i aktivnostima, i čak pomoću njih nekada uspevaju da sebe umire u vrlo stresnim i napetim situacijama. Mindfulness meditacije volim da predstavim kao neku vrstu dnevnog mentalnog treninga koji vam pomaže da stišate svoje misli, prihvatite svoja neprijatna osećanja i negujete početnički um, strpljenje, prihvatanje…

Kada pričamo o svesnoj pažnji i Mindfulness programima ne govorimo samo o temi pažnje i koncentracije, bavimo se takođe našim mislima, osećanjima, telesnim senzacijama, odnosima, brizi o sebi i mnogim drugim temama. Neki programi stavljaju fokus ne određene aspekte više ili manje zavisno i od ciljnih grupa sa kojima rade. Mindfulness treninzi su najpre iskustvenog tipa u okviru kojih se rade formalne i neformalne vežbe, dele se iskustva, zapažanja kako bismo uvideli da je svačije iskustvo zaista potpuno individualno i drugačije, te ne postoje tačni i netačni odgovora i jedan ispravan put razvoja vaše svesne pažnje.

Naravno voditelj je tu da vam daje određene smernice i da vas vodi kroz proces, ali vam ne nudi gotova rešenja i instant savete jer ih realno ni nema, pošto svako od nas ima različite potrebe, karakter, životno iskustvo itd. Pre svakog Mindfulness treninga potrebno je da voditelj obavi intervju sa vama kako bi vam predočio sve pojedinosti vezane za trening i dobio jasnu sliku o vašoj motivaciji za učešće.

1 KOMENTAR

  1. Ово су положаји јоге и то је отворено секташење бар у развијању тог програма. Хиндуизам, чисти, који у себи чак промовише промовисање хајде да не мрачим ја, па ћу рећи изокола мрачних неких ентитета, али призивање после извесних вежби и „фреквенција“. Хајде да не будем ни крут, можда сам физички део, мада без специфичних поза, би био прихватљив-али они имају па имају те специфичности, али једина „медитација“ коју признајем је у Православљу, жао ми је ако звучи као једноумље, не желим да се тако схвати. Баш супротно показује да бар као логички систем, уосталом иначе отворен-има све, и постоји само једна истина. Поштујем мада да понекад има разних путева до истине, само нисам сигуран да то уопште може бити јога, а ово горе је тај очигледан положај, а свакако не на вишим тим као, а у ствари све дубљим закопавањима, те праксе са јогинима. Та вежба зове се очишћење ума од свих овоземаљских помисли, и постоји без специфичних положаја у Православљу, за ведар дух као духовна вежба, и просто покушајте понекад, на начин да бриговање и просто своје мисли предајемо понекад, узвисујемо, рекло би се макар да нас носи, Бог, предајмо их Светој Тројици. Зато се и у Црквама (бар пре говорило) да све овоземаљско престанемо мислити у том кратком периоду бар, а може се практиковати и у домовима. Буквално Вам спонтано се ствара осећај опуштања и бар за кратко чак и осмех на лицу долази сам. Здраво свима!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here