Стари је обичај да се на дан Божића, пре ручка ломи погача коју је домаћица тог јутра умесила. То је чесница, божићна погача. Чланови породице окрећу погачу у круг, а затим је преломе на онолико делова колико има укућана.
Домаћица устаје рано, пре зоре, да умеси чесницу. У тесто ставља метални новчић (некада се стављао златник), а за оног ко га пронађе важи да ће имати пара током целе следеће године.
У неким крајевима поред новчића у чесницу се замесе и други ситни предмети изрезани од дреновог или неког другог дрвета. Сваки од тих предмета представља неки део имовине: живину, волове, краве, свиње, пчеле, па ко нађе коју од ових ознака, у томе ће имати среће те године, на пример, ако нађе ознаку пчеле- имаће доста меда те године или ознаку вола- биће добар орач.
У зависности од краја, чесница се некада прави без квасца, а некад са квасцем.
Ево једног рецепта из шумадијског краја.
За чесницу вам је потребно:
1кг брашна белог (оштрог, тип 400)
2 жуманцета
100 гр масти
пола литра млека
со, шећер
Тесто
Млеко загрејте да буде млако и додајте 1 кашичицу шећера и 1 кашичицу соли, и мешајте лагано док се не истопе у млеку. Истопите маст, па га додајте у брашно заједно са жуманцима. Овоме додајте и припремљено млеко и све заједно мешајте од 10 до 15 минута док маса теста не постане компактна.
У умешано тесто ставите добро дезинфикован новчић, а затим још једном премесите тесто, да новчић не би био видљив.
Тесто за чесницу формирајте у округао облик и спустите га у тепсију претходно премазану машћу или маргарином. Одозго га премажите умућеним жуманцетом. Украсите га посебним фигурама од теста или плетеницама.
Овако направљену чесницу оставите да одстоји на топлом месту до пола сата. Пеците је на 200 степени око 50 минута. Испечену чесницу покријте влажном крпом да мало омекша.
Посебно је важно да се чесница не сече ножем, већ да свако ломи своје парче рукама.
