Minimalizam iz lične perspektive

Sigurna sam da minimalizam ima raznoraznih definicija, ali za mene on podrazumeva jednostavnost posedovanja zarad više životnog mira.

256

Minimalizam kao stil života pomaže lakšoj organizaciji. Govoreći iz lične perspektive, poslednjih godina, kako dolazim u svoje kasne dvadesete i život se komplikuje više nego ranije, odlučila sam da mi pored svih životnih izazova ne treba dodatni teret – ne želim da živim u gomili stvari, imam previše izbora oko odevanja i kupovine, koristim pregršt kozmetičkih proizvoda, niti da imam neuredan stan i prepune fioke i police.

Popularizacija minimalizma

U poslednje vreme primećujem da ova tema uzima sve više maha. Ljudi se sve češće deklarišu kao minimalisti, kreiraju sadržaj na temu minimalizma, dele savete na edukativni (i ponekad hvalospevni) način.

Ne mogu a da ne pomenem svoj unutrašnji konflikt na ovu temu. Sa jedne strane, smatram da je ovo odličan način da se ljudi edukuju, nađu istomišljenike ili probaju nešto drugačije. Sa druge strane, nisam oduševljena trendom deljenja odabranih aspekata životnog stila po društvenim mrežama, jer ta vrsta aktivnosti ne daje realnu sliku o životnoj situaciji pojedinca, a pritom ne utiče dobro ni na psihu individue.

Uzroci prekomerne kupovine

Važno je razmotriti šta izaziva da ljudi prekomerno kupuju i/ili gomilaju stvari. Mnoštvo je razloga: okruženje, emotivna vezanost za neke predmete (kolekcionarstvo), iluzija bega od siromaštva, statusni simboli brendova, impulsivnost u ponašanju, dosada, neodlučnost, mehanizam odbrane od stresa ili traume, naučeno ponašanje…

Pristup kupovini: lični primer

Ako se zapitam po kom principu znam da li mi nešto treba ili ne treba –  veoma je jednostavno –  ne idem u šoping zarad šopinga. Kad mi nešto zafali – odem i kupim to.

Garderobu kupujem veoma retko, nekoliko stvari godišnje. Obuću kad se prethodna pohaba. Sve ostalo, kad se potroši – dokupim. Kod toga nema pravila.

Oduvek sam se osećala dobro kad znam da za jednu namenu imam jednu ili eventualno par stvari. Ako imam više od toga, kreću da mi se gomilaju stvari i osećam se da ih ne koristim dovoljno. Znate ono kad imate mnoštvo pantalona, omiljena su vam dva para koja stalno nosite, a ostalo čuvate za neku priliku?

Ranije sam i ja bila sakupljačica: imala sam haljine za posebne prilike, štikle koje ću kao nositi, a nikad ne nosim jer inače ne nosim štikle, odeću koju ću nositi kada smršam, onda onu koju ću nositi kad mi dođe da nosim nešto drugačije i zabavno, a to se skoro nikad ne desi. Na kraju nosim samo mali broj stvari, ovo ostalo godinama zauzima prostor.

Još jedna bitna stvar kod mene je ta što nisam osoba koja voli, niti zna da kombinuje boje, dezene, nakit i trendove. Kada sam se pomirila sa tim, shvatila sam da treba da prestanem da se osećam loše što mi se ne dopada 90% trendova u garderobi koja postoji za žene, već volim da se jednostavno oblačim i osećam se dobro u tome. Mnogo mi je bilo lakše da svedem odeću i obuću. Da ne govorim koliko mi je to olakšalo svakodnevnicu i rešilo klasično pitanje – šta da obučem.

Na primer, imam jedan kaput i jednu zimsku jaknu, jedne štikle i jedne japanke. Od nakita nosim samo jedan lančić i jedan prsten, imam dva sata i sad već primetim da ovaj stariji sat skoro više i nosim. Slično je i sa ostalim stvarima – jedne naočare i jednu kremu za lice, jedne kućne papuče itd.

Naravno da ovako ne mogu, niti žele da funkcionišu svi, ali ja nikoga ne osuđujem. Glavna stvar koju bih prenela je da treba češće razmišljati o korisnosti. Nosite šta se vama sviđa, a ne šta je trenutno aktuelno. Ne padajte na marketinške trikove. Jedna moja drugarica je to odlično rekla: Neka blogerka je izvršila uticaj na mene i kupila sam više proizvoda za noćnu negu lica. Ja nemam noćnu negu lica.

Zaokret ka minimalizmu bez previše otpada

Kod mene sam proces minimalizovanja traje godinama. Kao što sam pomenula, uvek sam se osećala dobro kad imam manji broj stvari, ali sam se zaista godinama mučila sa tim. Kada sam rešila da ću da probam da ostavim samo stvari koje aktivno koristim, bilo je pitanje šta raditi sa ostatkom.

U mom slučaju, pakovala sam stvari odvojeno, imajući u vidu osobe kojima planiram da ih poklonim. Tako sam ih sve dala ženama iz okruženja. Nisam ništa bacila jer sam to radila u fazama. Isti slučaj je sa kozmetikom ili kuhinjskim dodacima. Ponekad fotkam šta više ne koristim, pošaljem drugaricama fotke pa svaka uzme ono što joj se najviše sviđa ili kada se okupimo, ja im razdelim.

Primetila sam da se i njima dopada ta ideja razmene. Probaju nešto novo što nisu koristile, bez potrebe da kupuju. Kada meni nešto treba (recimo haljina za svadbu), neću je više kupovati samo za tu priliku. Okupi se nas par, svaka ponese par haljina, ja odaberem jednu i posle vratim.

Iako sada imam znatno manje stvari, kada se ponovo desi da primetim nešto što više ne nosim, uradim isto. Takođe, kad mi ostanu stvari koje niko od prijatelja ili porodice ne uzme, odnosim ih u svratište.

Nikad ne bih savetovala da se stvari bace. Time niste postigli minimilzam; štaviše – niste ništa uradili. Takođe ne bih savetovala ljudima da se odjednom odreknu svojih stvari, pogotovo onih za koje se emotivno vežu. Ako vam se dopada ideja i želite da probate, dajte vremena procesu.

Kad je reč o nesentimentalnim stvarima, dobar korak bio bi da ih rasporedite po kategorijama i ostavite samo ono što aktvino koristite. Ostalo spakujte u kutiju ili kesu, odložite negde gde vam neće biti u vidnom polju i pustite da prođe par meseci. Verujem da posle toga nećete ni znati šta se tu nalazi, a kamoli da će vam faliti. Lako je posle toga naći stvarima dobrog udomitelja (bez želje da vam prosipam Marie Kondo savete).

Niko ne očekuje, niti vi sami treba da očekujete da ćete se odreći svega. Ako imate hobi koji je skupljanje nečeg konkretno, zadržite to. Ako volite knjige ili biljke, još bolje. Ideja je smanjiti robu široke potrošnje pa polako preispitati ostatak stvari koje posedujete, a postupak s vremena na vreme ponavljati.

Kako smanjiti otpad tokom kupovine

Smanjenje otpada je posebna (i ne baš optimistična) priča za sebe, ali definitinivno uključuje minimalizam u svoju ideju. Primećujem i porast popularnosti Zero Waste pokreta. Što se mene konkretno tiče, kao  i nas u Srbiji, jako je teško uticati na otpad, a pogotovo na plastiku u ambalaži.

Ne mogu da se pohvalim ničim inovativnim niti drugačijim. Eto, počela sam da koristim sapun umesto gela za tuširanje i čvrsti balzam za kosu. Tu je i sama činjenica da ne kupujem puno stvari. Koliko to pomaže zaista? Skoro nimalo. Da sam blogerka, dalo bi mi način da se hvalim kako sam održiva zarad lične popularnosti. A opet, kad se širi popularnost neke ideje, tržište će pratiti. Eto još jednog internog konflikta.

Minimalizam i njegovi benefiti

Minimalizam unosi jednostavnost u komplikovanu svakodnevnicu i smanjuje troškove. A evo i dva banalna, ali praktična primera.

Ja, recimo, volim da spavam i teško se budim. Odlažem alarm mnogo puta i uvek ostavim malo vremena da se spremim. Jako mi je lako da nađem šta da obučem kad opcija ima malo, a sve što imam volim da nosim.

Uz to, volim da mi je stan čist. Veliki deo razloga što sam proširila minimalistički princip sa ličnih stvari i na životni prostor je činjenica da spremim stan brzo, sve je na svom mestu i lako je pregledno. Atmosfera je umirujuća i nema vizuelnog nereda.

Uticaj na druge

Pored ovog teksta, nisam nikada javno govorila o svom iskustvu sa minimalizmom. Verujem da je minimalizam lični izbor. Dopada mi to što sve više ljudi daju šansu ovome, mahom kroz popularnost tematike. To je ujedno i način koji će zainteresovati osobu da promeni svoje navike.

Minimalizam i finansijska uslovljenost

S obzirom na to da je ideja kupovati manje, a samim tim trošiti manje novca, ne bi trebalo da postoji finansijska uslovljenost odluke da postanemo minimalisti. Mada, verujem da ima nečega u tome da minimaliyzam i slične tematike postanu interesantnije sa uvećanjem ličnog dohotka. Osoba koja novca nema i stvari joj manjkaju na više frontova, sigurno neće pronaći spokoj u tome, već težiti da stvori i obezbedi više, što je potpuno razumljivo i nije za osudu. Takođe, ta osoba možda neće to nazvati minimalizmom, već nemaštinom.


Milana Jović

Milana Jović

Diplomirani ekonomista iz Novog Sada. Bavi se digitalnim marketingom u softverskoj industriji. Slobodno vreme provodi u prirodi i sa prijateljima. Ljubitelj je geometrije, minimalizma, muzike i filmova/serija. Zainteresovana za razne tematike iz oblasti psihologije abnormalnog ponašanja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here