Забринути родитељи доводе свог осмогодишњег сина у ургентно. Раније тог дана, док се играо у породичном базену, видели су га како урања под воду на неколико секунди.
Након кратке епизоде кашља, одморио је па се вратио у базен да се игра. Али након што су на вестима чули за случај сувог утапања код другог детета које је умрло недељу дана након кратког инцидента урањања у воду, дечакови родитељи ипак траже од лекара да провере да ли је све у реду с њиховим сином. Забринути су да би се нешто слично могло десити с њиховим сином у наредним данима.
Сличан сценарио понавља се у хитним службама и у педијатријским ординацијама сваког лета, пише USA Today. Према Центрима за контролу и превенцију болести, утапање је водећи узрок смрти код деце у узрасту од једне до четири године, а већина случајева, њих 69 одсто, заправо се догађа у време када дете не плива.
Светска здравствена организација дефинише утапање као „процес доживљавања респираторног оштећења услед потапања/урањања у течност“. Током утапања, вода се аспирира у задњи орофаринкс (грло) и ниже до гркљана (гласне жице). То изазива ларингоспазам и кашаљ како би се спречило да вода иде даље низ душник и у плућа.
Код урањања (на пример, скока у базен и израњања) овај процес се зауставља. Након кратке епизоде кашља и одмора, дете се враћа нормалном понашању без других симптома. Ако дете остане потопљено, постоји могућност да се јави природни рефлекс удисања, што доводи до даље аспирације воде у плућа. Аспирирана вода у довољно великим количинама може директно уништити делове плућа.
Схватајући да је утапање процес с много различитих исхода, SZO и Светски конгрес о утапању 2002. године препоручили су следећу класификацију: утапање без повреда, утапање с повредом, смртоносно утапање.
Шта је суво утапање?
Шта онда уопште значи суво или секундарно утапање? Ауторка блога Scarry Mommy писала је о инциденту са сином на плажи из 2015. године. Оборио га је талас. Касније, кад га је возила кући, постао је раздражљив. Одвезла га је ургентно где је рентгеном утврђено да има течности у плућима. Срећом, након давања кисеоника и третмана дисања, брзо је дошао к себи. Лекар му је дијагностиковао секундарно утапање.
Трагичнији случај догодио се четворогодишњаку који је умро након игре у плиткој води у Тексасу. У почетку је имао симптоме сличне желудачној вирози. Повраћао је и добио пролив. Недељу дана касније доживео је смртоносни респираторни застој, а лекари су накнадно открили течност око његовог срца и плућа. Дијагностиковано му је суво утапање. Дуго након што је прича доспела у медије, обдукција је потврдила да је он заправо умро од вирусног миокардитиса – који није повезан с утапањем или излагањем води.
Родитељи треба да обрате пажњу на симптоме
Доктор Мајкл Дигнол родитељима поручује да обрате пажњу на симптоме. Децу која су накратко потопљена или су аспирирала малу количину воде свакако треба пажљиво пратити од четири до шест сати након догађаја. Знакови утапања највероватније ће постати видљиви у првих један до два сата и могу укључивати: отежано дисање или говор, раздражљиво или абнормално понашање, учестали кашаљ, бол у грудима, претерану поспаност.
Ако доведете своје дете у ургентни, др Дигнол каже да би процена, у зависности од тежине симптома, могла укључивати континуирано праћење виталних знакова, посебно нивоа кисеоника у крви, рентген гудног коша ради тражења аспирације – присутност прогутане воде у плућима и ЕКГ за процену абнормалног срчаног ритма.
Сигурност у води главна је брига за малу децу и никада их не би требало остављати без надзора у близини воде. Урањање за већину деце није смртоносно, а знакови и симптоми евентуалног секундарног утапања видљиви су у првих неколико сати након инцидента. Одмах потражите помоћ лекара ако ваше дете има било какве забрињавајуће симптоме након урањања у воду.
