БАЧКА ПАЛАНКА – Понекад нас живот одведе на места о којима нисмо ни размишљали. Такав је био и Јеленин долазак из родних Винковaца, па којекуде по избеглиштвима као и већина која је морала да оде, све до Бачке Паланке, где са непуних 11 година наставља своје школовање у ОШ „Десанка Максимовић“.

Након завршене основне школе, опредељује се за гимназију „20. октобар“ у Бачкој Паланци, за коју каже да је обожавала. „Ево и сада када прођем поред гимназије нека ме топлота обузме. Волим све своје пријатеље, волим и професорку Душанку Мишков, која је предавала српски језик и Ненада Јатића, професора историје“, присећа се Јелена и каже да су они били посебни професори, који су љубав према свом предмету пренели и на своје ђаке.

„И ко није волео српски и историју, морао је да воли њих као људе, јер су се они нама максимално посветили“, каже Јелена Допуђ за своје омиљене професоре из бачкопаланачке гимназије. Поред њих, Јелена веома поштује и свог разредног старешину из основне школе, Славка Лугоњу, као и разредну из гимназије Десанку Брестовачки.

„Занимљиво је да су ми и у основној и у средњој школи разредне старешине били професори математике, а ја никада нисам волела математику, јер је нисам разумела, али сам своје разредне старешине јако волела“, говори ми кроз смех Јелена Допуђ, прва жена уредник листа „Невен“.

„Не могу, а да не поменем, да су ми осим родитеља и пријатеља који живе у Бачкој Паланци, посебно важни моји кумови Паравине, моја кума Александра, Јелена, Михајло и Драган, које обавезно обиђем када дођем у Бачку Паланку. Редовно им шаљем Невене на кућну адресу. То су људи које неизмерно волим и највеће ми је задовољство када моји мали кумићи кажу како им се допада то што ја радим“, каже Јелена.

Спој две љубави

„Одувек сам нагињала према књижевности, и када је дошло време да се одлучим шта бих студирала, упишем журналистику, јер ме је то увек занимало“, објашњава Јелена. Иако је успешно завршила студије журналистике, некако је одувек знала да се неће бавити новинарством на начин на који се већина бави.

„У суштини, ја се бавим оним са чиме сам одувек желела да се бавим! Спојила сам љубав према књижености и новинарству“, каже Јелена Допуђ за портал БАП ВЕСТИ.

Како је почело путовање од Змаја до бескраја

„Знајући да се никада нећу бавити новинарством у тој форми, једног дана завршим у редакцији листа „Невен“ као волонтер и заљубим се до те мере да никада нисам желела да одем из те редакције без обзира што ту није било никакве финансијске добити. Ту сам, захваљујући најдивнијем уреднику, Стевану Бељанском, који нажалост више није међу нама, одрадила и приправнички стаж“, присећа се Јелена, а док је посматрам видим да у себи поново оживљава и преживљава те тренутке, онако кроз осмех.

„Мој први уредник, Стеван Бељански, је мени пренео сву ту љубав, све те лепе ствари везано за „Невен“. У нашу редакцију су долазили сви познати песници и писци. Мој уредник је био сарадник Мике Антића, који је умро три месеца пре него што ћу се ја родити. Замисли да радиш у редакцији у коју долазе сви познати писци и песници који причају о Мики и о „Невену“. Дивила сам се тим причама“, каже Јелена Допуђ, прва женска уредница листа „Невен“.

„Јој уредниче, ево га мој први „Невен“!“

Са пуно топлине и поштовања Јелена прича о свом уреднику, Стевану Бељанском, за којег каже да је прихватио као своју трећу ћерку. „Он је мене постепено и фино учио све – од једне до друге рубрике, како се пишу чланци за децу, јер то није класично новинарство. Ја се сећам да нисам могла да дочекам да изађе мој први број Невена. Стално сам вирила у штампарију и питала када ће бити готов. Једног дана појављује се једна госпођа из штампарије, носећи „Невен“ на рукама, пажљиво и брижно, као дете. Цикнула сам од среће, на шта се мој уредник смејао и стално ми је ту анегдоту препричавао, јер сам ја тада викнула – ЈОЈ УРЕДНИЧЕ, ЕВО ГА МОЈ ПРВИ „НЕВЕН“!, кроз смех прича Јелена и додаје да тада како је изговорила ту реченицу „Мој Невен!“, тако је остало и дан данас.

„Сваки пут се фотографишем са насловном страном Невена, али прво га помиришем и прелистам. Од свих који ми га доносу са штампе тражим да ми га донесу на рукама као дете, јер је тај примерак само за мене. И ако су већ године рада иза мене у листу „Невен“, ја исти ентузијазам имам као првог дана“.

Каже да је био логичан след да баш она наследи свог уредника, и ако је директор Борислав Волчевић био веома скептичан, али да је сваки пут критиковао насамо, а хвалио пред другима. „Он је проценио да ја „Невен“ толико волим и да ћу се ја за њега борити, а да сам у међувремену стекла неко знање које ми је пренео уредник и да ћу ја то умети да изнесем. Није лако бити уредник, поготово после само четири или пет година по завршетку факултета. Била сам јако срећна због тога, али сматрам да сам прошла све лествице. Свакако да ми је то велика част, али и одговорност“, прича Јелена.

Ко је Јелена Допуђ? (Сва лица Јелене Допуђ)

Јелена није само главна и одговорна уредница листа „Невен“. Поред „Невена“, она уређује и информативни портал на неколико језика националних мањина, „Војвођански новинар“. Поред овога, Јелена је и уредница за уметничко – истраживачку документацију и издавачку делатност Новосадског дечијег културног центра. Учествовала је у стварању најкомплетнијег родослова Чика Јове Змаја, који је од 2015. године у Зборнику радова санаучног скупа под називом „Змај, друштво српских књижевника и уметника 1904-2014.“

Ауторка је бројних чланака и текстова о Јовану Јовановићу Змају. Објавила је и две књиге за децу – „Илустрована биографија Чика Јове Змаја“ и „Нови Сад – Змајев град“. Добитница је бројних признања. Прво велико признање долази од стране Друштва новинара Војводине (ДНВ), доделом награде „Димитрије Фрушић“ за вишегодишње објављивање делова биографије Чика Јове Змаја. Ова награда се додељује серију написа, а Јелена је добила за вишегодишње објављивање делова из биографије Јована Јовановића Змаја.

Недавно је добила и награду „Сунчев сат“, за књижњвно дело и подстицај литералног стваралаштва младих, у оквиру 14. Међународног фестивала поезије младих песника „Машта и снови“ у организацији Центра за културу „Сирмијумарт“ Сремска Митровица.

Међутим, ту није крај! Јелена већ годинама организује фестивале за малишане, у којима и учествује, одржавајући креативне радионице. Такође, одржава и радионице за децу на којима презентује живот и дело Јована Јовановића Змаја, кроз своју прву књигу „Илустрована биографија Чика Јове Змаја“. На самом почетку разговора открила је да је у припреми и луткарска представа за децу, чији је радни назив „Од Змаја до бескраја“, коју ће имати прилику да види и бачкопаланачка публика.

Реч две о „Невену“

Јован Јовановић Змај, међ’ народом и децом одмила зван Чика Јова, најзначајнији је песник српског романтизма. Давне 1880. године, за свој „честити нараштај“ створио је лист за децу и дао му симболично име „Невен“.

У првом броју Невена објављена је његова песма „Поздрав деци“ у којој је описан карактер листа и правац књижевног стваралашта. Према речима Чика Јове Змаја, ово је лист намењен и млађој и старијој деци, а садржаји који ће бити објављени у њему требало би да буду једноставни и јасни, да садрже наду и збиљу, да су ведри и занимљиви, а пре свега да дају подстрек за рад и поуку за живот.

Први број изашао је 1880. године, али не како је Змај желео у Београду већ у Новом Саду, из штампарије Арсе Пајевића. Излази са прекидима до марта 1908. године.

Услед мноштва финансијких потешкоћа са којима се сусретао, Змај је свој Невен често селио. Прво излази из штампарије Арсе Пајевића у Новом Саду, затим у издању Српске штампарије у Загребу и најзад као издање Рада, Деоничарског друштва у Руми. На крају се поново враћа у Нови Сад.

У време свог излажења, Невен је био главна забава и лектира српској деци. У Невену се афирмише детињство као нешто квалитативно другачије од одраслог доба. Уважава се дечји субјективитет, подстиче се самосталност, радозналост, аутентичност детета. У Невену се осећа благост и слух за дечји свет. Змај је први успео да се садржином и језиком приближи детету (предшколском исто тако као и оном стaријег школског узраста).

Змај је био велики родољуб, пријатељ и саборац Светозара Милетића који се борио за права нашег народа под „туђим небом“. Невен је заиста тада био „стуб језику свом“, приручник здравствених савета и поучник доброг владања, темељ образовања и лепог васпитања. (Преузето са сајта „Невен“.)

За крај, важно је напоменути да је лист „Невен“, најстарији часопис у Србији и Европи који већ пуних 144 година излази на ћирилици. Прилагођен је и савременом добу, па има и своју андроид апликацију.