Цена земљишта у Војводини све виша и наставиће да расте, а квалитет све лошији

Њиве у Војводини три пута су скупље него у неким земљама ЕУ преноси портал 021.rs.

Цене пољопривредног земљишта последњих година озбиљно расту. У неким деловима Србије су се утростручиле. У Војводини је најскупљи хектар продат у Јужнобачком округу и достигао је цену од 45.000 евра, док је најјефтинији коштао 2.672 евра. Просечна цена хектара је 15.211 евра.

Агроекономиста Милан Простран каже за РТС да је после потписивања споразума са Европском унијом 2008. године цена најквалитетнијег земљишта у Војводини била само 5.000 евра, док је данас у делу око Бечеја и Тисе десет пута већа.

„У Бачкој Тополи је пре две године продат један хектар за 120.000 евра. С обзиром на то да се земљиште све више смањује на планети, за отприлике 50 година, када буде на Земљи негде око 10 милијарди становника, цена земљишта ће бити драстичније већа. Опстанак човека зависи од земљишта јер је земљиште основ за производњу хране“, наглашава Простран.

Напомиње да се земљиште стално смањује и да је необновљив извор.

„Једно истраживање рађено у Европској унији показује да је за један центиметар пољопривредног земљишта потребно 1.000 година“, наводи Простран.

У Шумадији је током прошле године реализован 951 купопродајни уговор, што је 200 више у односу на 2021. годину. Најскупљи хектар је продат за 44.000 евра, док је најјефтинији био 612. У јужној и источној Србији најјефтинији хектар продат је за 417 евра.

На питање зашто је тако велика разлика у цени најјефтинијег земљишта у односу на Војводину, Простран каже да најквалитетније земљиште доминира у Војводини, што одређује цену, као и локација и близина инфраструктуре.

„У Војводини су и комплекси земљишта већи, у целинама. У централном, а поготово јужном делу Србије су уситњене њиве. На крају крајева, у Војводини је и концентрација људи нешто интензивнија. Напуштени су простори у јужном и источном делу Србије. Ти простори где постоји пољопривредно земљиште су практично без људи“, каже Простран.

Простран истиче да имамо пражњење села и да нема становника, али да у последње време очигледно расте интересовање за повратак на село.

Наглашава да цена земљишта има тенденцију раста и да ће бити још скупље.

„Мало смо се односили неодговорно према земљишту. Земљиште ПКБ-а је продато за 4.900 или 4.700 евра по хектару. Оно данас вероватно има много већу вредност. У неким другим деловима је та земља продавана по много нижој цени у оквиру цене капитала, мада је по Закону о пољопривредном земљишту била забрањена продаја друштвено-пољопривредног земљишта“, напомиње Простран.

Каже да је Србија аграрна земља и да има довољно ресурса, али да се преко 500 или 600 хектара пољопривредног земљишта уопште не користи.

„Не смемо се односити према земљишту као што се односимо. Немојмо овај ресурс остављати да пропада. Морамо о њему водити много више бриге. Квалитет је почео да нам опада, хумусни део је са пет одсто пао на 2,5, што није добро“, наглашава Простран.