Данас се славе Свети цар Константин и царица Јелена

Српска православна црква данас обележава Светог цара Константина и царицу Јелену. Верници овај празник узимају за крсну славу и посветили су им велики број храмова. Као градска слава, посебно свечано прослављају се у Нишу – граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу прослављају га кујунџије и железничари.

Цар Константин Велики рођен је 274. године у нехришћанској породици и још за живота добио је назив равноапостолни. Донео је две одлуке које су промениле ток европске историје. С једне стране, стао на крај прогону хришћана и крстио се, обезбедивши хришћанству положај водеће монотеистичке религије, који има и данас. С друге стране, основао је град Константинопољ, осигуравши тако опстанак царства на Истоку дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку. Сврстава се у најутицајније владаре људске историје.

– И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе. Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Константин да се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу. То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест.

Сматрао се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, па је на тај пут спремио и послао царицу Јелену, своју мајку. Она се вратила са честицом часног Крста, коју му је поклонила.

– Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 храмова. Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај 14 септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења.

У симболичном смислу, царица Јелена је, захваљујући својој улози ктитора и сакупљача највреднијих реликвија, сматрана подједнако важном у оснивању овоземаљског Хришћанског царства као и њен син Константин. Упокојила се 327. године у 80. години живота. Свети цар Константин је још 10 година након тога, а затим се представио Богу у 65. години. Његове мошти су пренете у Цариград и сахрањене по његовом завештању у цркви Светих Апостола.