Споразум о слободној трговини Србије и Кине, који данас ступа на снагу и којим је обухваћено више од 20.000 производа, омогућиће српским произвођачима преференцијални приступ на тржиште од 1,4 милијарде становника, што би, према прогнозама економиста, требало би да повећа извоз у ову земљу, а овдашња предузећа укључи у кинеске глобалне ланце снабдевања.

Споразум, којим је обухваћено 10.412 српских производа (тарифних позиција) и 8.930 кинеских, потписали су у октобру 2023. у Пекингу министри трговине Србије и Кине Томислав Момировић и Ванг Вентао, у присуству председника Србије и Кине Александра Вучића и Си Ђинпинга, преноси Бета.

Предвиђено је да ће, првог дана ступања Споразума на снагу, 60 одсто робе бити ослобођено царина, у наредних пет до десет година још 30 одсто робе, док ће најосетљивији производи, пре свега пољопривредни, бити и даље заштићени.

Роба која ће бити ослобођена царина за пет година до тада ће годишње имати умањену царину за по 20 одсто, док ће роба која ће бити без царина за десет година, до тада годишње имати смањење царина од по десет процената.

Од 1. јула без царине из Србије у Кину поред осталог моћиће да се извезе свеже воће и поврће, фармацеутски производи, производи хемијске и машинске индустрије.

Компаније које користе погодности предвиђене Споразумом морају да докажу да је више од 50 одсто вредности сваког производа који се извози настало у матичној држави.

Министар трговине Томислав Момировић оценио је недавно да је Споразум о слободној трговини са Кином можда највећа шанса за српска предузећа у последњих 25 година и позвао домаће привреднике да истраже могућности Споразума и да искористе све погодности које пружа за повећање конкурентности, ширење пословања и повећање извоза.

У Привредној комори Србије сматрају да је почетак примене Споразума о слободној трговини са Кином најважнија економска вест за привреду Србије у овој години и велики искорак у економским односима Србије и Кине који имају динамичан раст у протеклих десет година.

У Србији се очекује и да Споразум помогне уравнотежење робне размене, односно смањењу постојећег спољнотрговинског дефицита и повећању покривености извоза увозом, а очекује се истовремено проширење инвестиционих и производних капацитета у Србији и јачање свеукупне привредне делатности, као и промена перцепције Србије као места за инвестирање.

Кина се налази међу најзначајнијим економским партнерима Србије и највећим инвеститорима у српску привреду, која је од 2014. до 2023. године износила више од 5,5 милијарди евра, што је у том периоду чинило 17,5 одсто свих инвестиција.

Спољнотрговинска размена Србије и Кине у 2023. је била 6,09 милијарди долара, од чега је 1,2 милијарде чинио извоз из Србије.

Према подацима Привредне коморе Србије, на листи пет главних извозних производа из Србије у Кину били су руде бакра и концентрати, катоде, обрађено дрво букве, потом смрзнуто говеђе месо и мотори.

Истовремено, први на листи кинеских производа по вредности увоза у Србију били су котлови, паметни телефони, портабл машине, уређаји за климатизацију и обојени лим.

У Србији послује 1.560 привредних друштава са већинским кинеским капиталом и у њима је ангажовано око 20.600 радника, а готово трећина страних инвестиција у Србији прошле године стигла је из Кине.

Поред Србије овакав Споразум о слободној трговини са Кином у Европи имају само Швајцарска и Грузија.