Све чешћи топлотни таласи, могуће и суперћелијске олује

Екстремни временски услови више нису појединачни случајеви, већ неизбежне околности које се дешавају сваког лета, кажу стручњаци. Некада су током целе сезоне бележена до два топлотна таласа, а данас можемо очекивати и до осам екстремних таласа овог типа, што ствара савршене услове и за суперћелијске олује.

Под топлотним таласом се подразумева минимум пет узастопних дана у којима се максимална температура не спушта испод 30. подељка, објашњава метеоролошкиња Euronews Србија Милена Ћирковић.

„Са почетком јуна, дочекао нас је први топлотни талас у овој летњој сезони. Када је реч о тропским ноћима, када се температура не спушта испод 20 степени, током овог таласа очекују само у великим градовима због загревања велике количине бетона, па ће се грађани Београда, Новог Сада и евентуално Ниша, сусрести са овим проблемом“, објашњава метеролошкиња додајући да се очекује да овај јун буде нешто топлији од вишегодишњег просека, те да се у појединим местима очекује дефицит падавина.

„Средња максимална температура на територији целе Србије би требало да износи негде око 30 до 31 степен, и у тој последњој декади, трећој декади јуна, очекујемо мало интензивирање тих топлотних таласа, што је једноставно и уобичајено за овај део године и за пределе којима се ми налазимо“, наводи она.

У односу на претходне године, топлотни таласи су учесталији и интензивнији, а са њима имамо изражене и суше, указује Ћирковић, наводећи да топлотни таласи спадају у ексремне типове времена.

„Њих је рецимо пре десетак година било један до два годишње, сад се већ јављају знатно више, три до пет, па чак и тих топлотних таласа“, упозорава метеоролошкиња.

Додаје и да се јављају много чешће, интензивнији су и дуже трају, али се не може прогнозирати тачан број током ове сезоне, истичући да су „можда почели чак и пре време“.

Услова за суперћелијске олује ће бити напретек

Предикције су да ће из године из године, због климатских промена и повећања угљен диоксида у атмосфери, моћи да очекујемо све типове опасног времена, међу којима су и суперћелијске олује.

„За њих је потребно да атмосфера буде влажна и да буде топла, топлоте ће ове године бити и на претек, како се каже, ове бити ће и влаге, тако да су то некде главни окидачи за настанак тих грмљавинских суперћелијских и вишећелијских олуја“, објаснила је она.

Говорећи о тачној прогнози у ком делу године ће се оне јављати, Ћирковић указује да ће то највероватније бити у овом периоду, зато што је то најтоплији део године.

„Кад будемо имали неки продор влажног ваздуха и када се сви параметри буду поклопили, али се те суперћелијске олује, па чак и обичне олује не могу прогнозирати много унапред. Таква врста олује се прогнозира два до три сата пре него што се такав облак формира и једноставно почне да се креће“, објашњава она.

Будућност још екстремнија

Кад слушам старије људе, можемо чути да је данас несношљиво топлије него пре, да током лета у најтоплијем делу дана не могу да бораве напољу, и све то нимало није пренаглашено, тврди наша метеоролошкиња.

„Чињеница је да је топлије, то показују једноставно и осмотрени подаци. Током ове зиме имали смо најтоплију зиму икада забележену, из месеца у месецу су били оборени разни температурни рекорди и из лета у лета се такође бележе температурни рекорди“, истиче метеоролошкиња.

Додаје и да се сада чешће јавља феномен „тропских ноћи“ у којима је температура поприлично висока, изнад 20 степени и онда организам не може да се одмори, односно да се „охлади“ и онда људима то падне поприлично тешко.

„Оно што су предикције за будућност јесте да ми једноставно те типове опасног времена живимо већ сада, да је то наша садашњост и да ће свакако бити и наша будућност и да у будућности можемо да очекујемо још екстремније и још очесталије врсте оваквих појава“, закључује Ћирковић.

Упозорење Батута

Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саветују да сваки појединац спроводи мере личне заштите. Одећа би требало да је направљена од лаганих летњих материјала светле боје, а чија структура допушта пропустљивост ваздуха и омогућава успешније одавање топлоте.

Редовна рехидрација у току целог дана је од изузетне важности, невезано за степен физичке активности или осећај жеђи.

Уколико се ради о старијој популацији или незапосленима, све теже кућне послове (прање рубља, тепиха, завеса…) требало би обављати у хладнијој половини дана (јутро, вече).

Без преке потребе, не би требало напуштати добро климатизован затворени простор за све време трајања повишене спољне температуре. Уколико је то неизбежно, обезбедити редовну рехидрацију у току боравка на топлом.

„Посебну пажњу треба обратити на одржавање личне хигијене, затим на хигијенске услове у току прања воћа и поврћа као и на саму припрему хране, јер у условима када је организму неопходно беспрекорно функционисање система терморегулације, свака дехидрација, настала као последица алиментарне интоксикације праћене дијарејом, додатно би компликовала здравствено стање особе која је претрпела било које од наведених клиничких манифестација топлотног стреса“, кажу у Батуту.

Стефановић: Важна умереност

Др Ивана Стефановић из Градског завода за хитну медицинску у Београду саветује грађанима да избегавају најтоплији део дана за боравак напољу и да што чешће узимају течност и тако се рехидрирају.

„Кључни савет је умереност. Сви ми треба да водимо рачуна о свом здрављу, а наравно да ће тропски талас и високе температуре највише погодити пацијенте које већ имају неке хроничне болести, најчешће оне са кардиоваскуларним болестима“, рекла је Стефановић за Тањуг.

Подсећа да током високих температура срце ради под повећаним напором, организам треба да се прилагоди новим условима, да се рашире периферни крвни судови.

Додала је и да срчани болесници треба да избегавају да носе велики терет у рукама, као и да не раде ништа додатно чиме би опетеретили срце.

„Ако сте хронични пацијент избегавајте узбрдице. Останите у најтоплијем делу дана од 11 до 17 часова код куће и молим вас слободно уплатите климу или било који расхладни уређај који имате у кући – то је оно чега се наши најстарији суграђани плаше, као и васпитачице у вртићима да се деца не прехладе. Међутим, врло је важно да буду у пријатној атмосфери да им не буде претопло. Нема разлога да губе електролите знојењем“, навела је Стефановић.