Мало је фудбалера у професионалним и аматерским лигама код нас и у свету, који су фудбал играли у петој деценији живота. Један од њих свакако је Гвозден Зелинчевић, стандардни првцотимац ФК „Крила Крајине“ из Бачке Паланке.

Гвозден је рођен 8. октобра 1981. године у Оџацима. Фудбал је заволео још као дете а редовно је почео да тренира са нешто више од тринаест година у подмлатку „Бачког хајдука“ из Бачког Новог Села. Са петнаест година, заиграо је за кадете „Бачке“ из Бачке Паланке.

– Тада је „Бачка“ имала одиста веома добру кадетску екипу, коју је тренирао и водио Зоран Остојић а екипа се такмичила у Квалитетној лиги Војводине. Када сам стасао да играм за сениорску екипу, тачније када сам имао осамнаест година, отишао сам у РФК „Нови Сад“, а недуго затим постао сам члан футошког „Металца“. Ни у Футогу се нисам дуго задржао. На позив „Војводине“ из Товаришева, када су Товаришани играли у Српској лиги Војводина, постајем њихов члан. Из Товаришева одлазим у Модричу у екипу „Модрича Максима“, где сам остао од 2000. до 2005. године. Када сам дошао у Модричу, екипа из овог места била је члан Прве лиге Републике Српске. Међутим, већ након једне сезоне успели смо да се пласирамо у Премијер лигу БиХ. Био сам члан „Модриче Максима“, која је 2004. године освојила Куп БиХ, а сећам се да смо у финалној утакмици победили „Борац“ из Бања Луке, након бољег извођења пенала. У регуларном делу утакмица је завршена резултатом 1:1. Са екипом „Модрича Максима“, играо сам квалификације за Куп УЕФА. Противник нам је била екипа „Санта колона“ из Андоре. Били смо бољи у две утакмице од екипе из Андоре, тако да смо у првом колу за противника имали екипу „Левски“ из Софије. Бугарски представник је у две утакмице био бољи, тако да смо учешће у Купу УЕФА, на тај начин завршили – каже Гвозден Зелинчевић.

Фудбалски глобтротер, није се зауставио у Модричи. Након неколико година проведених у овом градићу одлази у „Слогу“ из Добоја, па потом у „Текстилац“ из Оџака. Фудбалски путеви из родног места, одвели су га у Нови Пазар, који се тада такмичио у Другој лиги. За овај град, како каже, вежу га веома лепе успомене. Нови Пазар је град који живи за фудбал и његови навијачи, воле своје фудбалере. После Новог Пазара, његова следећа станица била је Бачка Паланка. Дошао је по други пут у „Бачку“ која је била друголигаш, па члан Српске лиге Војводина, Гвозден се потом сели у Бач, где је играо за домаћу „Тврђаву“. После две сезоне проведене у Бачу, постао је члан екипе „Крила Крајине“ где је и данас.

Мада је зашао у пету деценију живота, Гвозден се не предаје. Још увек је један од најстандарднијих чланова бачкопаланачке екипе, која се такмичи у Подручној фудбалској лиги Сомбор. Највећи део своје фудбалске каријере, Гвозден је играо на позицији штопера. А свакако да треба истаћи, да је својевремено (док је играо у Модричи), био члан репрезентације Републике Српске.

– Током моје дугогодишње каријере, која још увек траје, тренирало ме је и са клупе водило доста тренера. Ипак, најјачи утисак на мене оставила су двојица тренера, Сеад Халилагић, који ме је тренирао у Новом Пазару и Митар Лукић са којим сам радио током играња за екипу „Модрича – Максима“. Кад све саберем и одузмем ипак сам звездане тренутке каријере доживео играјући за „Модрича – Максиму“ – наглашава Гвозден.

Мада је сезона такмичења завршена, Гвозден и даље сам тренира, ваљда свестан да једино на тај начин може и даље наставити да се носи са играчима, од којих су многи, дупло млађи од њега.

М.Ђ.Кременовић

Метјуз са педесет година живота, завршио каријеру

Стенли Метјуз (1915 – 2000) је некадашњи репрезентативац Енглеске. Чак 33 године био је професионални фудбалер, а током своје дугогодишње каријере играо је само за два клуба, „Стоук сити“ и „Блекпул“. Последњу утакмицу одиграо је 6. фебруара 1965. године, када је имао 50 година и пет дана. Одиграо је седамсто једну првенствену утакмицу, а ни на једној није био искључен. За репрезентацију Енглеске, одиграо је 54 утакмице и постигао 11 голова.