Два брата – три злата

Стонотениска екипа бачкопаланачке ССШ „Др Радивој Увалић“ која је наступила у саставу, Ђорђе Борчић, Радомир Јатић и Влада Борчић, на школској спортској олимпијади, одржаној пре 20 година у Зајечару, окитила се златним медаљама.

Златна одличја освојили су у екипној и појединачној конкуренцији (Ђорђе Борчић). На тај начин су браћа Ђорђе и Влада Борчић, стигли до освајања три златне медаље – две као чланови екипе своје школе, и једне у појединачној конкуренцији.

– На зајечарску олимпијаду, отпутовали смо са сјајним резултатима оствареним на општинском и окружном такмичењу – каже, враћајући филм двадесет година уназад, Влада Борчић.

– Били смо заиста супериорни, нисмо знали за пораз, тако да смо се на крају потпуно заслужено домогли првог места и освајања златних медаља. Ђорђе и ја смо стално играли, док је Јатић био резерва. Међутим, како смо брат и ја стално побеђивали није било потребе да он узима рекет у руке и покаже шта зна и колико може. Нисмо обављали припреме за ово такмичење, с обзиром, да смо са екипом СТК „Бачка Паланка“ играли у то време у Првој лиги. Олимпијада у Зајечару одржана је на крају наше такмичарске сезоне, тако да смо били у пуној форми – напомиње Влада Борчић.

О боравку у Зајечару на школској спортској Олимпијади, Влада је посебно истакао заједништво и другарство који су владали на готово  сваком кораку.

– Током боравка у Зајечару били смо смештени у једној касарни, у којој су били и рукометаши наше школе. Они су се, као и ми, вртили кући са златним медаљама. Колико смо били убедљиви на Олимпијади у Зајечару, можда најбоље говори податак да смо у финалу забележили убедљиву победу, против једне средње школе из Остојићева, коју смо савладали са 2:0. Наш тренер током такмичења у Зајечару, био је Томислав Ђуретић, професор физичког васпитања, који је имао пуне руке посла око саме организације наших мечева. Уз то, сјајно нас је мотивисао и психолошки веома добро припремио за сваки меч. Није било потребе да нас физички посебно спрема, јер смо ми као што сам већ и рекао, на Олимпијаду отишли након завршене првенствене сезоне. Из тог разлога, нису нам ни требале неке физичке припреме. Свој посао за који је био задужен, наш тадашњи професор, заиста је сјајно обвавио. Нема сумње, да и он има заслуга за освајање две златне медаље – истиче Влада.

Сусрет финала у појединачној конкуренцији у стоном тенису одиграо је Ђорђе Борчић. Тај меч, с обзиром да је био последњи одигран на овом  такмичењу, пратио је велики број гледалаца. Највећи број њих је навијао за противника Ђорђа Борчића. Међутим, све је било узалуд. Он је и овај пут показао да му нема равног и с правом је понео ласкаву титулу најбољег стонотенисера на овом такмичењу.

– Ђорђе против себе није имао само противника на супротној страни стола, већ и публику која је дупке испунила спортску салу. Међутим, Ђорђе је био толико супериоран да га ништа, па ни громогласно навијање за његовог ривала, није могло спречити да освоји златну медаљу. На тај начин су браћа Борчић, освојила три злата, два у екипној и треће у појединачној конкуренцији. За нас није могао бити лепши завршетак Олимпијаде, која је с правом ушла у анале наше школе – наглашава Томислав Ђуретић, ондашњи професор физичког васпитања, данас, директор ССШ „Др Радивој Увалић“.

М.Ђ. Кременовић