Становници Космоса и они други

Блог Драгане Соро

Малопре сам добила позив од другарице из детињства, да ли познајем једну певачицу, њеног дилера или тапкароша!?

Мој одговор је био „Ваааај мили?“

„Па знам да ти знаш сваке па рачунам да знаш и неког око ње. Фали нам карта за концерт, па рачунам ако ти не знаш, нико не зна.“

Живим на селу, имам кокошке, беби воћњак који је у развоју. Имам малу породичну радионицу где све шијем сама или уз помоћ свог детета викендом. Кувам сву зимницу, сређујем двориште. Два пса ми копају пут Младеново-Кина сваки дан. Септичку нам и даље празни Дујо, јер канализација није прошла нашом улицом. На сателитском тањиру када нападне снег изгубимо све програме па Горан посоли тањир да се снег не задржава, како бисмо могли гледати ТВ. Пошта нам и даље ради само прву смену радним данима, амбуланта пар сати дневно. У селу не постоји банкомат. Пијаца је скромна и само уторком. Аутобуси иду све ређе…

И све те „бенефиције“ ме чине да се осећам грађанином Космоса. Да верујем у развој док си жив. Да се више радујем када ми тесто за Принцес крофне успе него када добијем озбиљан кеш. Када радим слушам Металику, Рамштајн, Грету ван Флит, Продиджи, Имеџин Драгонс, Озија. Када одмарам углавном евергрин, џез, блуз. А недељом, док мирише супа, волим да чујем Уснију, Џеја, Шабана, Тому…

Када ми мозак кључа од идеја пустим најглупљу америчку комедију јер су они пионири глупости. Када желим да добијем идеје о култури, тада нађем неки црно-бели филм. Суботом и недељом увече у полумраку породично гледамо Рејмонда и убеђени смо да су људи из Србије. Када ми се мења нешто по кући гуцам све емисије на HGTV.

Читав Космос, шарен, широк, весео, продуктиван, живи у нашој кући на селу. Ко не зна ко све данас чини мој Космос, не зна ни мене ни ич! Ко је шта био, шта је радио, са ким се дружио… Прошлост и постоји да имамо из чега да учимо и понекад се деци хвалимо. Сада је оно што јесам 100%. Шта ћу бити, зависи од ТВ програма.

Али НИКАД, АМА БАШ НИКАД, немој бити заробљеник малог простора и уских погледа! Школе званичне смо одавно завршили. Сад почињу оне праве, којима диплома не може да се запали ни купи. Буди Космос у Души и Уму. А живи на селу. Тамо је твој комад раја и Космоса у Карађорђевој 2, где си добила све о чему си икад сањала.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here