Буђење

До тада сам јој, у мојој глави, као Кинг Конг већ одгризла главу и грицкала ситне коščице као штапиће. Али сам схватила да штапићи имају грозан укус. Моје дете је испљунуло то из уста, а онда је кренуо торнадо. Торнадо звани „Саш ти мени појести све што си рекла!“

„Позиција посматрача ће утицати на феномен који бива посматран и променити резултате посматрања.“ Ајнштајнова теорија релативитета, или што би мој наставник ликовног, отац једанаесторо деце, рекао: „Ни једно моје дете, мада има и неколико близанаца, није исто. Не седе сви у истој клупи и поглед на наставника им не потиче из истог угла, места и осветљења.“

Враг ме однео ако сам знала да Робин Вилијамс и Роберт де Ниро играју заједно у „Буђењу“! Какав пропуст једног филмофила! Сасвим случајно, у вагану да ли оставити „Сабирни центар“ или филм у ком видим два најдража лица Холивуда, одлучујем се за овај други само из разлога непознатог ми опуса ова два Бога глуме.

Буђење! Много се о томе прича. Буђење! Делује тако лако. Буђење! Некад бисмо остали заувек у сну. Буђење! А некад чим легнемо, једва чекамо јутро. Буђење! Кажу да је вечити оптимиста онај који свако вече навије будилник. Буђење! Да ли сви имамо снаге за то?

Један од савета руског психолога (није ми познато име, изашао ми човек у чачкању доколице), каже да велика срећа није за свачија леђа. Треба бити психички и умно јак, знати прихватити велику срећу када се изненада јави. Ако су леђа слаба, постоји шанса да их сломи.

Један од пробуђених ликова на питање доктора: „Да ли сте сада срећни?“ одговорио је: „А зашто бих био?! Жена ми је преминула, синови отишли у иностранство, не знам где су ми пријатељи! Већ 30 година спавам мирним сном, ко вам је рекао да ме пробудите?! Ја у овом животу не умем да се снађем!“

Незрели мисле да треба да мењају свет, они са искуством знају да је једино потребно мењати себе.

Ако се вама буди, полако, истегните све мишиће, кости, прстиће, удове. Лагано отворите очи. Немојте скакати нагло, предуго сте спавали, можда вам позли. Снага се полако враћа у уморно тело, пустите да се процес одвија правилно без прескочених корака.

Они којима се спава, спавајте! Немојте се будити! Може бити да ништа не пропуштате.

Ако нисмо седели у истој клупи, а нисмо, јер бисмо знали да нам неко седи на глави или у крилу, сигурно је и да не видимо из истог угла ни Наставника ни остале Ученике.

Можда се мени спава. Можда се теби буди. Не сањамо сви исте снове. Неком је јава оно где бежи. Неко је само у сновима срећан.

И да се вратим тези из прве реченице: Нико није седео у мојој клупи! Нико од нас није створен по књизи.

Можда озбиљно добри филмови јесу, али су и они добили Оскара само за имитацију живота! Живот не дели Оскаре, живот дели карте! А на једној клупи, двоје могу само играти таблиће у хладу липе док не заспу насмејани.