Пивнице – Између традиције и модерне миграције

Село Пивнице, смештено у равницама Војводине, познато је по својој богатој историји, културном наслеђу и вредним пољопривредницима. Ипак, попут многих других села у Србији, Пивнице се суочавају са озбиљним проблемом исељавања становништва.

Одлазак младих људи и празне, напуштене куће, које сада стоје као сведоци некадашњег живописног и динамичног сеоског живота, постали су уобичајени призор у Пивницама. Док једни траже боље прилике у градовима или иностранству, они који остају, боре се да одрже дух заједнице и спасу село од нестајања.

Секретарица Месне заједнице Пивнице, Власта Шустер-Червени, пружила је увид у садашњу ситуацију по питању промене броја становника у последњих једанаест година.

„Тренутни број становника, према попису из 2022. године, је 2812, док је према попису из 2011. године, број становника био 3337“ – наводи Власта.

Смањење броја становника за више од 500 људи у периоду од само једне деценије, указује на озбиљне демографске промене у селу. Овакви статистички подаци одражавају дубоке економске и социјалне изазове с којима се село суочава. Пад броја становника значи мање деце у школама, мање људи који раде на локалним пољопривредним газдинствима, мање радника у локалним фирмама али и мање потрошача који подржавају мале бизнисе.

„Млади, радно способни људи, па чак и целе породице, напуштају село због тога што у градовима, али највише у иностранству, имају бољу зараду, како би квалитетније издржавали своје породице“, објашњава наша саговорница и додаје да су главни разлози исељавања, претежно финансијске природе. Финансијски разлози исељавања рефлектују и ширу слику неједнакости између руралних и урбаних подручја. Док градови привлаче инвестиције и расту, села остају запостављена, без адекватне инфраструктуре и подршке за развој локалне економије.

Један од најочигледнијих знакова исељавања у Пивницама, јесу и напуштене куће.

„Тренутно има много напуштених кућа у Пивницама. Тачну информацију о томе немамо, али према нашим проценама, то би било од 500 па навише“, каже Власта.

Напуштене куће нису само празни објекти. Оне су симболични показатељ ширег друштвеног и економског проблема који погађа Пивнице и многа друга рурална подручја. Представљају материјални доказ о масовном одласку становништва из села. Када породице напусте своје домове, ти објекти остају празни и некоришћени, често осуђени на пропадање. Ова слика празних кућа постаје визуелни симбол депопулације, подсећајући преостале становнике на бројне људе који су отишли.

1 од 5

Док се села попут Пивница суочавају са све израженијим трендом исељавања, млади се суочавају са важним животним одлукама, које ће обликовати њихову будућност.

Млади о проблему миграција

Ученик Средње медицинске школе „7.април“, Кристијан Бађура, спреман је да започне своје студије на медицинском факултету у Словачкој, а своју одлуку није донео лако.

„Разлог зашто желим да студирам у иностранству је то, што желим да наставим студије на свом матерњем језику. С обзиром на то, да овде у Србији не постоји могућност студирања медицине на словачком језику, одлучио сам се за студије у иностранству“,
док се припрема за свој нови корак у образовању, Кристијан се суочава с различитим реакцијама своје околине.

„Моји родитељи су још од периода основне школе знали да желим да упишем факултет у Словачкој и од првог момента, па све до сада, подржавају ме у томе“, међутим, Кристијан додаје да у оваквим ситуацијама, подршка не мора увек да буде присутна.

„Што се тиче мојих пријатеља, као и увек, постоје они који пружају подршку и верују у мене, али наравно да има и оних који не одобравају моју одлуку и не устручавају се да искажу своје незадовољство“, додаје Кристијан.

Анализирајући најчешће разлоге које његови вршњаци наводе за остајање у селу или одлазак у иностранство, Кристијан пружа дубљи увид у проблеме, који наводе младе да се из руралних подручја определе за студије у иностранству.

„Мој главни разлог је студирање на матерњем језику, а другима су финансијска слобода и бољи услови. Конкретно, у Словачкој, студије су бесплатне а стипендије велике“, објашњава Кристијан.

Његов пример наглашава различите приоритете и вредности међу младима, показујући да свако доноси своје одлуке на основу јединствених животних околности и циљева. Док се млади суочавају са избором између останка или одласка, Кристијанов пример јасно показује унутрашњу борбу између одласка у потрази за знањем, и повратка, у тежњи за заједницом и идентитетом.

„Могу рећи, да сам доста везан за своје родно село јер сам активан у многим сеоским заједницама, као што су Културно уметничко друство „СКУС Пивнице”, Аматерско позориште „Јанка Чемана”, водим групу младих у цркви и још много тога. Мислим да ће ми тешко пасти када будем морао да напустим све своје хобије, али наравно, и породицу и пријатеље. План ми је да се после студија вратим у своју домовину, јер ипак ту имам родитеље, пријатеље и све што волим“, додаје Кристијан.

Има ли наде у повратак?

И упркос проблемима с којима се рурална подручја све више суочавају, Власта Шустер – Червени, дели свој оптимизам и веру у бољу будућност.

„На преокрет исељавања може да утиче држава која ће додатно посветити пажње овом питању и додатно утицати на повећање животног стандарда. Очување и промовисање културне баштине у Пивницама је на добром нивоу и мислим да то не утиче на потенцијални повратак људи који су одавде отишли, али мислим да кључ лежи у нашој способности да се удружимо и делујемо као заједница“, напомиње Власта.

Село Пивнице, има богату историју и традицију које заслужују да буду сачуване за будуће генерације. Свако од становника овог места може допринети позитивном развоју села, било кроз активно учешће у локалним иницијативама, очување традиција или подршку младима у остваривању њихових снова. Пивнице можда стоје на раскршћу, али њихов пут није унапред одређен. Заједничким напорима, могу поново постати место лепог живота, заједништва и просперитета.