Чедо Карановић – Шампион из Дунавске обале 106

Као и већина припадника његове генерације (1958), Чедо је као дете заволео фудбал. Наступајући за фудбалску екипу основне школе „Веселин Маслеша“ (данас „Свети Сава“), тачно пре педесет година, на Спортској олимпијади школске омладине Војводине, освојио је најсјајније – златно одличје.

Међутим, путеви земаљски одвели су Чеду у један други спорт – кајак, у коме ће оставити изузетно дубок траг.

Кајакашки клуб под именом „Партизан“ основан је у Бачкој Паланци 1968. године, а у његов рад као и не мали број његових вршњака, Чедо се укључио два лета касније. Први Чедин кајакашки учитељ био је професор физичког васпитања Владо Јовић.

Професор Јовић је увео Чеду, који је становао у Улици Дунавска обала, у спорт који ће највећим делом обележити његов досадашњи живот. Већ након неколико година напорног рада, јунак ове приче стигао је до првог великог признања.

-Бачка Паланка је 1973. године била домаћин првенства Југославије у кајаку – каже Чедо, „враћајући филм“ педесетједну годину уназад. -Учествовао сам у трци к – 1 на 300 метара, и успео сам да стигнем до прве значајније победе и освајања златне медаље. Након тога, низали су се успеси на бројним такмичењима не само у нашој земљи, него и у иностранству.

Када су у питању резултати остварени на такмичењима изван наше земље, Чедо је са поносом истакао онај који је остварио у Дуизбургу на Светском првенству.

-У трци четвераца на дистанци 10000 метара, четверац тадашње државе Југославије у коме су поред мене били Душан Филиповић и Јосип Херник из Сремске Митровице и Јован Ђолић из Зрењанина, заузео је шесто место. Свакако да бих и овај пут желео да истакнем мој наступ на Медитеранским играма које су одржане у Сплиту (Хрватска).

Наиме, у трци к – 2 на 500 метара, наш двосед чији сам и ја био члан, кроз циљ је прошао као четврти. У Милану, 1979. године, на Међународној регати у к – 1 на 10000 метара био сам други. У овој трци победио је Оресто Пери, а наш Милан Јанић, иначе вишеструки првак света, био је повређен, па сам ја уместо њега веслао трку. Мислим да сам га на крају ипак достојно заменио – истиче Чедо Карановић.

Посебно импресивно делује Чедин биланс остварен у оквирима тадашње државе Југославије. У свим узрасним категоријама, од пионирске, преко кадетске, јуниорске па све до сениорске, био је првак државе.

Мада је у кајаку на различите начине присутан дуже од пола века, занимљиво је да се Чедо никада није бавио тренерским послом. Тренутно је члан Управног одбора Кајакашког савеза Србије, а обављајући различите функције од најнижег до највишег нивоа, никада није био плаћен за посао који је обављао.

Оставио неизбрисив траг

Кајакашки клуб из Бачке Паланке, у својој историји дужој од пет и по деценија (основан 1968. године), до сада је неколико пута мењао назив. Наиме, када је формиран, далеке 1968. године звао се „Партизан“, потом „Јединство ИЛР“, након тога „Синтелон“, а данас ККК „Tarkett“.

Кроз њега је током протеклог времена прошло стотине и стотине кајакаша, који су остварили такве резултате на које клуб и не само клуб, већ и Бачка Паланка, као и наша земља, могу бити поносни. Један од оних којима овај клуб може да се дичи, свакако је Чедо Карановић. Бранећи боје овог клуба, као и касније као његов функционер, оставио је Чедо неизбрисив траг.

Регатна стаза – близу и далеко

Једна од неостварених жеља Чеде Карановића у кајаку свакако је регатна стаза у Бачкој Паланци. Када се чинило да је то већ готова ствар и да ће се кренути у њену изградњу, ситуација се изненада искомпликовала.

Међутим, и поред тога, Чедо не губи наду. Оптимиста је, верује да ће стаза једног дана ипак бити урађена у Бачкој Паланци. Њена изградња, била би свакако нови импулс у развоју кајакашког спорта у Бачкој Паланци, као и Војводини, а свакако и Србији.