Добрица зна наметнут
Изразе
За које морам роварит
По речницима
Тражећи смисао и одражај
Сваке њене речи
Која ми милодраго пара уво
Као глас бумбула
Негде у Босни
Кроз хук високих шума
Јелика
Сад ме гњави са текмом
Сувише јој живот брзо тече
Сувише јој свет бежи из руку
Лупа се од четири зида
Малог стана окаченог као светиљка
У језгру приморског града
Добрица.

***

„Недељом, поподне у пола пет
Празне су улице мислим о свему
Тужан је град
Одох далеко испијам до дна.
Недељом поподне у пола пет
Слушам музику и опијам се
Недељом поподне ногометни дан
Заборавио сам сат

Склапам очи хвата ме сан
Ја пловим
Бај бај.“

***

У животу сам срео
Подоста спортских зналаца
Печурке на плодном тлу за необавештене
Све пршти од интелигенције
И књига свезналаица
Поготово ако се тиче фудбала
А памети нигде
Мада ни жишку нико сачувао није
За пламен сакрити
Мали кетеринг за отаџбину
Град, село, улицу
Рад презимена које носиш као наследство
Са којим се коцкат не смеш
Ако конташ целу причу
Мила Веселица добро сконта
Зна и Лејка
Све им је потаман јасно
Пасент.

***

Чедо Дангубић звани Копа
Био је први
Кога су звали
Тренер свих тренера.
После су спортски мешетари
Злоупотребили његову титулу
Гурајући је до државног врха

Љубимцу Службе
Па грунуше пошапалицу
Као орден братства-јединства
Неком Блажевићу
Халфу ФК Сарајева
Тако прича живи и дан-данас
Међу нама проређеним
Који памте Копу
Тренера свих тренера.

***

Нисам знао шта ћу са својом
Бруцошком јесени
Распад
Сивило последњег
Стадијума социјализма
Луњам кроз редове
Беспарице
Маглуштина
И понеки крици изгубљених врана
На искебеченим жицама
Депресивне вароши.
Неко је турнирско такмичење
У стоном тенису
„Вилим Харангозо“
Локатор на спортској хали
У Дудовој шуми
Спорт и ја
Црно и бело
Небо и земља
Прво и последње

Мој земљак
Чедо Дангубић
Звани Копа
Помоћник је селектора Душана Османагића
Целе нам Отаџбине
Оне највеће.
Препознаје ме
Хвата ме понос
Ко сам – нико.
Шта сам – ништа.
Само неки број у бубњу живота
За срећу или малер
Завртио се вртуљак
Тог дана
Тренер свих тренера
Упознао ме и гурнуо у наручје
Дотичне Естер
Којој сам временом
Знао шапутати нежне речи
Те моје студентско сиромаштво
И те како знало преживети
У њеном загрљају доброте
Упркос ветровима Радијалца
Упркос подераном животу
Упркос мом антиталенту за маџарски
Јеби га
Због њене љубави
Знао сам трокирати и на српски
Посве.

***

Чеда Дангубића званог Копа
Моју личну легенду
После сам срећао у неким животима
У фазама љуштурења
Задате будућности
Да се човеком постане
„Текма је текма“
Ко да слушам Добрицу
Далеког саветника за бољи живот
Сваки пут
Подсетник
„Одужи се Копи.
Можеш бар сад.“
Трагање за Блу звездом поштења
Бескрајна лутања
Кроз велике услуге
Малих људи
Спреман је сто за трајно поравнање
Све преко пјата
Узочас буде
Оном ко јами
Туђе
Кажу мудраци од сарина
Преноси са сколена на колено
И негде скикне
Као прасе пред Божић
Рекоше.

***

Тренер свих тренера
Копа Чедо Дангубић

Вратио се невољно
На ове просторе
Да темељи и гради спорт
Понајвише фудбал.
У мом завичају за њега није било места
Гајдобра
Хм.
Питам га:
„Због чега?“
„Због родног листа. Крштенице.“
Почне набрајати фамилије
Са моћним родним лисовима
Који воде наше животе
Кроз поља чичака, макова, паламида,
цветних ливада.
Смејемо се зорли
Јечи низ празну Невесињску улицу.
„Схватићеш једном.“
Рече
И настави да се смеје
Баш гласно
Јако.

***

Схватио сам
У годинама које су долазиле
Правећи ниску
Добра и зла.
Зазирао сам и бежао од осредње речи
„Схватићеш једном.“
Укључиш чувалицу

Од зала, лопурди, крадљиваца туђи идентитета
Доконих мрсмуда
О којим ћу тек писати
Акобогда.

***

Још живимо
У првобитним ограђеним торинама
Где крштеница
Одређује судбину живота
Име и презиме
Кољеновић
„Чеговић си.“
Приупитао би ме моћни Петар Божовић
У башти „Ловца на потезу“
Док смо чекали Дујине моче
Са белим луком и уцаном папиком
Петар је млад и леп
Храст од човека
Мене отуњила продаја карата
За његову представу у Дому културе
„Чеговић си.“
Летње су игре неких осамдесетих.
Сад бих се снашао
Приупитао бих добро човека Копу
Који већ одавно седи
Негде изнад облака нашег сивила
И смејући поручује
„Крштеницу прочитај.
Такав си
Како ти је записано.“

***

Приупита Мила Веселица
„Шта му то значи?“
Знам да би Копа био срећан
Разумски да одговорим
„Ако ти крштеница није потаман
Оних који је читају, можеш бити селектор васколике Југославије
А тренер ФК Херцеговца у Гајдобри тешко.“
Нешто није у реду
Нешто не иде по штиму
Не слаже се
Није у винклу
Повукли се зналци у јежеву кућицу
Чуда се не дешавају
Ми живимо у земљи чуда
Одавно
До последњег даха.