Проверавали смо шта Бачкопаланчани мисле на тему „Зашто је лепо бити у пензији, а зашто није?“. Ево шта су нам одговорили.

Др Борислав Јовић

Човек се припрема за пензију, то је неминован чин који има своју сврху. Млади треба да остану да раде, а човек треба да осети моменат када да се повуче. У пензији је лепо то што имаш више времена за себе, да се посветиш стварима које ниси успео дс довршиш и дорадиш. Моја интересовања су увек била доста широка, сматрао сам да су она интелектуална потреба људи. Није смак света ово затварање у неки простор, и тражиш неке ствари које ти омогућавају да будеш од користи. Онај не тако лепи део живота у пензији потиче од тога што стариш, неки делови тела пропадају, чак и ментално ниси онај стари. То је неминовност, биологија је неумитна ствар. Не можемо се борити против тога, можемо само мање-више успорити. Ја се, конкретно, бавим шахом и на тај начин „заустављам“ време.

Леонард Немет

Као и све у животу, и пензионисање има својих добрих и лоших страна. Ђорђе Балашевић је у свом епиграфу рекао: „Да није било црне, не би било ни беле“ и мислим да је тиме он рекао све. Лепота одласка у пензију се, пре свега огледа у томе, да човек нема више обавеза према послу, као ни породици, деци, сви су они отишли својим животом и послом и то су оне предности које човек треба да искористи за свој хоби, па и хедонизам у неком смислу. Ја, конкретно, користим моје слободно време да пишем и сликам, као шо је то опште познато, док су неки моји пријатељи ловци или риболовци, други се баве хобијима, баве се занатима, раде хонорарно или за своју душу. Оно што је лоше кад су у питању пензионерски дани, то је што се перспектива и будућност помало укида, тј. све мање се назире будућност. Ми све више старимо, самим тим ми немамо пројектовано, шта ћемо тада, како ћемо онда, то можда умањује сласт живота, нема борбе, што кажу Латини „vivere est militaria“ (живот је борба). Мислим, да је како год, боље да човек ради и ствара, него да очекује и исчекује кад ће смрт доћи. Треба да будемо спремни за рад и стваралштво у нашим могућностима, а све остало када се деси је ствар природе, судбине, како хоћете.

Радован Радонић Мегре

Лепо је бити у пензији јер су редовна примања, 12 месеци у години добијаш одређена средства са којима знаш како да располажеш. Такође, имаш пуно слободног времена, ако знаш како да га потрошиш. Ја волим да се бавим шахом, картањем, а и да радим у башти.

Поред тога рестаурирам старе ствари, синови ми раде и живе у Новом Саду и редовно нас посећују или ми одлазимо код њих. Телефонирам рођацима и пријатељима и тако одржавам везу међу нама. Не бих могао рећи да ми је лоше у пензији, пазим шта конзумирам. Као што људи не сипају бензин у возило на дизел и обрнуто, не може тако ни свако да сипа у себе свашта и кад једе и кад пије. Очигледан је пример најбољег тенисера света, Новака Ђоковића, који строго пази шта конзумира, а тело му враћа пажњу, зато је и тако дуговечан у спорту којим се бави.

Сава Нинков

Мало ми фали до пензије, а нисам уопште забринут због тога. У пензији је лепо што имаш више времена да посветиш себи, да идеш у башту, да шеташ, да упознајеш неке друге људе, које никад ниси упознао док си био запослен. Чујеш од свакога да се жали на висину пензије, ја, ако ми је и мала пензија, идем да радим и да направим себи леп живот.

Посвећујем се и породици, мада су ми ћерке отишле својим путем, једна је у Дубајиу, друга на Малти, а трећа у Београду. Оне ми уплате карту и идем на десетак дана да их посетим. Знам да сам већ у годинама, то је она друга страна бити у пензији. Запатиш неке старачке болести и знаш да си све времешнији. Како иду године, ја им се прилагођавам, размишљања ми се мењају, али ипак не дам на себе.

Вечера Шандор