Чак 92 одсто грађана сматра да старосну границу за кривичну одговорност треба спустити са 14 на 12 година, наводи истраживачки тим Центра за несталу и злостављану децу из Новог Сада.
Председник Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић навео је да је истраживање „Ставови јавности према малолетним починиоцима кривичних дела“ обухватило близу 5.000 испитаника, а да су њихови ставови по питању малолетних починилаца кривичних дела забрињавајући.
Чланица тима који је радио истраживање Јована Шкорић прецизирала је да резултати истраживања јасно показују да постоји неразумевање проблема на ширем друштвеном плану.
„Мислим на општу јавност, не разумеју како долази до малолетничке делинквенције и чињења кривичних дела. Треба разумети да кажњавање није нешто што доноси резултате и неће одвратити починиоца од кривичног дела. Репресија је гашење пожара и њој треба да прибегавамо само када немамо адекватне превентивне мере“, рекла је она.
Када је реч о конкретним резултатима истаживања, Шкорић је рекла да од 4.659 испитаника, 92 одсто њих сматра да је у њиховим заједницама велики проблем малолетничка делинквенција, а исти број њих је рекао и да старосну границу за кривичну одговорност треба спустити.
„Са 14 на 12 година, а неки испитаници су навели чак и да би је требало спустити на десет и осам година. Велики део испитаника сматра да је потребно малолетничке починиоце издвојити из друштва, да они немају капацитет за промену, а неки испитаници су рекли да је битно да им судимо као одраслима“, рекла је она и додала да се ставови донекле разликују у зависности од степена образовања.
Она је додала да када је реч о узроку оваквог понашања, неки испитаници сматрају да је то генетика, недостатак родитељских вештина, школа, а неки су наводили и трагедије из маја у школи „Владислав Рибникар“.
Шкорић је оценила да је то лоше јер су релевантна истраживања показала да се мозак детета највише развија у узрасту између 14 и 16 година, као и да рад са дететом ван система кривичног правосуђа даје много више резултата него у малолетничким затворима.
Доктор политичких наука Александар Југовић рекао је да сматра да постоје четири разлога због чега су резултати истраживања такви.
„Први су дешавања у ‘Владислав Рибникар’ и у Младеновцу, затим то што је у нашој јавности и даље веома заступљен традиоционални модел васпитања, то што медији теже сензационализму и то што јавност заборавља превенцију као модел“, рекао је он.
Специјални педагог и бивши начелник Казнено-поправног завода за малолетнике у Ваљеву Слободан Арсенијевић рекао је да су у случају решавања малолетничке делинквенције потребни нови модел и приступ.
„Да се уместо Васпитно-поправног дома у Крушевцу направи неколико регионалних установа у којима ће моћи да се спроводе програми у сарадњи са породицама, јер када у Крушевац дође неко из Кикинде или Суботице, нема могућности да се такве активности испрате“, рекао је он.
Специјална педагошкиња са вишегодишњим искуством у области рада са децом и младима са проблемима у понашању Нада Шарац рекла је да су у Србији у оквиру социјалне заштите постојали програми који су одговарали на потребе кривично неодговорне деце, који је давао добре резултате, те да је сада неопходно њихово реуспостављање.
