Бачкопаланчанин, Димитрије Шобот, тенис је заволео посматрајући светског тенисера број један – Новака Ђоковића. Након гледања најбољег на свету, тражио је од мајке Ђуке и оца Срђана да му купе рекет, како би почео да тренира тенис. Родитељи су услишили његову молбу, и он је пре три године почео да учи тениску азбуку са својим првим тениским учитељем, Александром Сантрачем. Сантрач и данас тренира овог дечака, који толико озбиљно ради и размишља, па вам се учини да има шеснаест – седамнаест година, а он није напунио ни десет.

„Код Димитрија ме је, већ на старту, импресионирала лакоћа са којом је учио основе тениског спорта. Напросто, готово да му ништа није требало два пута понављати и показати. Напредовао је изузетно брзо и већ током прве године рада са њим, било је јасно да се ради о вансеријском таленту. Уз то, њему ништа није било тешко током тренинга. Сваки постављени задатак обављао је са таквом лакоћом која је напросто пленила. Радећи и учећи из дана у дан, већ на старту је било јасно да се од њега могу очекивати сјајни резултати. Уосталом, то је и показао током претходне две године у којима се такмичио. На пет турнира, на којима је учествовао, одиграо је дванаест мечева. Забележио је једанаест победа, а само једном терен напустио погнуте главе. Одликује га невероватна упорност, сјајна концентрација током тренинга и мечева које игра. Прошле године је учествовао на доста јаким турнирима у Новом Саду, Сомбору, Инђији и Суботици. Неретко се дешавало, да је мечеве добијао без изгубљеног гема“,  каже о свом ученику Александар Сантрач.

Посматрајући тренинг који су обављали Сантрач и његов, без сумње, изузетно даровити ученик, прво што пада у очи је невероватна озбиљност у раду код јунака ове приче. На тренутак помислите да је испред вас неко ко има много више од десет година.

„Од како сам почео да тренирам тенис, готово да нисам пропустио ни један тренинг. Само неколико пута, када сам био болестан. Моји досадашњи резултати су добри, али ћу још више тренирати и радити, јер једино тако могу да наставим да побеђујем. Често на тренингу играм против брата Душана, који је млађи од мене. Понекад ме победи, али то је због тога што му ја мало пустим, како би имао већу жељу да тренира. До сада сам имао добре резултате, али желим да они буду још бољи. Радићу још више него до сада. Мој тениски узор је Новак Ђоковић, а у тенису највише волим да користим волеј. Желео бих да једног дана постанем првак света, али то исто жели већина мојих вршњака који се баве овим спортом. Током тренинга и такмичења користим рекет марке Babolat, и за сада не помишљам да се служим рекетом неке друге марке“, тако размишља и говори тенисер, који је тренутно рангиран на двадесет друго место у Србији, у својој генерацији.

Растали смо се од Димитрија и његовог тренера са жељом да овај симпатични дечак и даље буде једнако успешан како у тенису, тако и у школи, где готово да не зна за другу оцену осим петице.

М.Ђ.Кременовић