Новак Ђоковић је у интервјуу за емисију „Шоу данас” аустралијског Канала 9, говорио и о породици, сину Стефану, ћерки Тари, менталној снази, детињству…
– Прошли смо два рата, доживели санкције од 1992. до 1996. године, кад нико од српских спортиста није могао да учествује на такмичењима… То те очврсне, а могло је и да оде на другу страну. Мислим да је моја судбина била да играм тенис. Да ли је то и даље са мном? Могуће, не знам колико, али сигурно има неке везе са одрастањем. Са 12 година било је бомбардовање два и по сата. Да ли и даље мислим о томе? Понекад, појави се, посебно када чујем ватромет, јер ме то подсети на бомбе које су експлодирале. Није нарочито пријатно, вероватно је то траума, али мислим да је повезано и са тим што никада не одустајем и да се појави у тренуцима када се ломи меч – рекао је Ђоковић, додајући – Ми Срби имамо једну изрека „Можете да нас убијете, али не можете наш дух и душу”. Верујем у то. Погледајте колико је тенисера у историји успело шта сам ја? Не кажем да бих се хвалио, већ да се подсетим, да се уштинем и погледам шта сам урадио.
