О Ускрсу – Петар Николић, свештеник у храму у Младенову

Васкрсење Господње један је од највећих и најрадоснијих хришћанских празника којим се прославља васкрсење Исуса Христа. Симболизује победу живота над смрћу и за овај празник везано је мноштво прелепих обичаја и народних веровања.

Често смо у недоумици да ли се каже „Васкрс“ или „Ускрс“ али може се рећи да је исправно и једно и друго са напоменом да је термин „Васкрс“ ближи оригиналном историјски и лингвистички исправном облику док је термин „Ускрс“ потекао из народа. Највећи хришћански празник – припада групи покретних, али увек пада у недељу. Датум се одређује на основу лунарног календара. Ускршња недеља се одређује као недеља у седмици пуног месеца који се јави након пролећне равнодневице – никада не може бити пре 4. априла, нити после 8. маја, а претходи му и јеврејски празник Пасха.

Припреме

Недеља пред Васкрс назива се страсна недеља, а сваки дан назива се у богослужбеним књигама светим и великим. Петак се сматра најтужнијим јер је тада Исус разапет на крсту са трновим венцем као круном. Велики петак је дан тишине, не пева се и не игра, на црквама не звоне звона, а литургија се служи само уколико се поклапа са празником Благовести, а на посебно украшен сто поред олтара излаже се плаштаница, која представља Христов гроб, пише Агроклуб.

„Код нас, православних хришћана, обичај је да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја на којима се цртају хришћанска обележја и исписује поздрав „Христос васкресе“, рекао нам је презвитер Петар Николић, свештеник у храму Светог пророка Илије у Младенову, објашњавајући да овај обичај по предању потиче из времена Христовог Васкрсења када је Марија Магдалена дошла након његовог Вазнесења у Рим ради проповедања Јеванђеља.

Изашла је пред цара Тиберија и поздравила га речима „Христос Воскресе“ и пружила му на дар офарбано јаје, а хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја чиме се жели представити очигледност Васкрсења, а црвена боја због тог радосног догађаја симболизује Божанску природу Христову и невино проливену крв.

Дан празника

Васкршња јаја се обично фарбају на Велики Петак, али у неким пределима чак и на Велики Четвртак или Велику Суботу, а сматра се једним од најлепших и најрадоснијих обичаја. Бојење јаја је важна припрема за обележавање овог празника, домаћице у суд са водом и јајима додају ускршњу или богојављенску освећену водицу, луковину или вештачку боју и кувају јаја. Веште домаћице јаја пре кувања шарају растопљеним воском. Било како било бојење и шарање јаја доноси радост у кућу у ишчекивању најрадоснијег празника. Прво обојено јаје назива се „чуваркућа“ и оставља се на посебном месту у кући и чува се до следећег Васкрса, јер се верује да штити кућу и укућане.

„Дан Васкрса се у нашим храмовима прославља богослужењима почев са Васкршњим Јутрењем, а потом и Литургијски, благосиљају се васкршња јаја која се деле верном народу поздрављајући их са најрадосниим поздравом – Христос васкрсе!“, рекао нам је свештеник.

У православним домовима Васкрс се прославља свечано, у кругу породице, са празничном трпезом, а у радости Празника над Празницима.