Христос васкрсе! Православни верници данас славе Ускрс

Ускршње славље је за вернике крај Великог поста, који спада у најстроже постове, а први мрсни залогаји требало би да буду ускршња јаја која се, према обичају, фарбају у црвено као симбол проливене Христове крви.

Васкрсење Христово, поред српске, данас обележавају руска, грчка, бугарска и етиопска црква, као и један део Ескима који живе на Аљасци, али и православни верници у Египту.

Ускрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победа вере и живота над смрћу. На Ускрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.

Према црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу у Јосифовом врту, а у недељу зором осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб у страху су попадали као мртви, а Исус васкрсао. На Ускрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Отуда у народу узречица: „Неверни Тома“.

Људи се за овај празник поздрављају са: „Христос васкрсе“ и „Ваистину васкрсе“. Цела недеља празника зове се Светла недеља, а тада се певају радосне црквене песме.

На првом Васељенском сабору у Никеји 325. године, одлучено је да се Ускрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова: после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца.

Ускрс је покретан празник. Увек се везује само за недељу и може „пасти“ у размаку од 35 дана – од 4. априла до 8. маја по старом, јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.