Познати грађани општине Бачка Паланка – Исидор Бата Врсајков

Исидор Врсајков је рођен 1927. године у Сентивану, у тадашњој Краљевини Југославији, данашње Деспотово. Школу је похађао најпре у родном месту, а затим је школовање наставио у Новом Саду, у који се породица Врсајков доселила.

Исидор је већ као дете показивао велико интересовање за ликовну уметност. Његово школовање прекинуто је почетком Другог светског рата. Као млад момак, са само 17 година, придружио се партизанима у Народноослободилачкој борби против фашистичког окупатора. Сцене ужаса којима је сведочио током рата, упечатљиво и трајно су се урезале у његово сећање. Уметнички их је трансформисао у серији монументалних слика познатих као „Тамне фигуре”.

Након рата наставио је образовање на Академији уметности у Београду код посебно именитих уметника југословенског сликарства XX века. Прво код професора Косте Хакмана, а потом код професора Мила Милуновића. Исидор је дипломирао на одсеку за сликарство. На истој Академији наставио је, и завршио, магистарске студије из области зидног сликарства, мозаика и енкаустике. Остао је на усавршавању у мајсторској радионици Мила Милуновића још неколико година.

Слике Исидора Бате Врсајкова

1 од 5

Након неколико година почиње да предаје сликарство на Вишој педагошкој школи у Новом Саду, а затим, након оснивања Академије уметности у Новом Саду 1974. године, почиње да ради као редовни професор на одсеку за сликарство. Исидор је остварио уметничку каријеру радећи на њему омиљеном месту, у свом атељеу на Петроварадинској тврђави, све до смрти 2001. године.

Крајем 60-их година, Врсајков је већ развио препознатљив уметнички стил који је надограђивао све до краја своје каријере. Почетком 70-их година XX века, на уметнички свет у Југославији велики утицај имали су надреалисти, фантастична уметност, као и повратак сликарства слојевитости, утапања и транзиције боја. Овај утицај остаће присутан и у даљим фазама његовог сликарства. Током 70-их година, Врсајков је обогатио своју уметност комбиновањем фантазије и надреализма, користећи већ испробане технике ренесансних мајстора, као и технике Медијала групе; Леонида Шејке, Оље Ивањички, Даде Ђурића, Владимира Величковића и Љубе Поповића.