Након стравичних напада на професоре у Србији, приликом којих су наставнику у Бачкој Паланци поломљене кости главе, а наставнику у Београду вилица, на помолу је измена Кривичног законика, преноси Телеграф.

У четвртак (30.05.), одржан је састанак репрезентативних синдиката у просвети, и Владе Србије на којем је постигнут договор и представљен нацрт текста Закона измена и допуна Кривичног законика који се односи на напад на лице запослено у образовној установи. Портпарол Уније СПРС Мирјана Гашић открила је детаље нацрта којим је предвиђена казна затвора и до осам година за ученика који нападне просветног радника.

Договор који је недавно постигнут између представника репрезентативних синдиката у просвети са једне, и министарке просвете Славице Ђукић Дејановић и министарке правде Маје Поповић са друге стране значио би да ће се од сада напад на наставнике третирати као напад на адвокате. Портпарол Мирјана Гашић каже да је данашњи састанак био веома конструктиван и поред измене Кривичног законика који је био на дневном реду по захтеву који им је обећан након штрајка, било је и осталих питања.

– Ко нападне лице запослено у образовној установи, а у вези са пословима које то лице обавља, казниће се затвором од три месеца до три године. Овај напад не подразумева само физички већ и сваки други облик насиља који се може дефинисати по претходно утврђеним дефиницијама насиља електронско, и вербално, и психолошко насиље, и социјално насиље, све то припада сад овом члану – објашњава портпарол.

Будући да малолетна лица млађа од 14 година, односно млађи малолетници, не подлежу кривичној одговорности за њихове поступке ће одговорност сностити њихови старатељи односно родитељи, тачније лица која су одговорна за њихову социјализацију и васпитање. Када су у питању старији малолетници, односно старији од 14 година, они подлежу Кривичном законику.

Нацртом су прецизно наведене казне које ће сносити.

– Ако учинилац нанесе лаку телесну повреду лицу запосленом у образовној установи или прети употребом оружја, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Ако учинилац нанесе тешку телесну повреду лицу запосленом у образовној установи или члану његове породице, казниће се затвором од једне до осам година. Дакле, ово је најсличније ономе што имају адвокати – прецизирала је Гашић и навела да би до краја године, а најкасније, од 1. септембра требало да уђе у скупштинску процедуру и да буде изгласан.

Телеграф.рс је поводом нових прописа који још нису ступили на снагу контактирао са адвокатом Иваном Симићем који је говорећи за наш портал подржао ову одлуку сматрајући је веома сврсисходном. Он је објаснио шта би то подразумевало за просветне раднике, а шта за прекршиоце.

– Садашња интенција ће професорима дати могућност да представљају једну врсту знатно снажнијег заштитног објекта, а самим тим би се и личност професора како у основној и средњој школи штитила више. С обзиром на то да би се напад на њих третирао као напад на службено лице или најближе као на адвоката јесте нешто што као професионалац могу да подржим и сматрам да је то поприлично сврсисходно, јер професори треба да буду најзаштићенији и да имају својства најснажнијег заштитног објекта. Они едукују децу и васпитавају их и на неки начин треба да их усмере на прави пут који ће их спречити да врше одређена кривична дела. У том смислу, сваки напад на њих ће се третирати као и напад на судију, тужиоца, полицајца или било ког другог ко има јавна овлашћења – објаснио је адвокат Симић за Телеграф.рс.

Како додаје, у зависности од тога и казне би биле веће, па чак би ишле и до казне затвором, као што је то случај на напад на било које службено лице.

– Важно је напоменути да су у питању малолетници, а по закону на њих се примењује Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела који је такав да се малолетницима ретко када изричу, не само затворске казне, већ и мере упућивања у установу затвореног типа као што је васпитно-поправни дом, тако да би ту казнена политика такође морала мало да се промени – рекао је он.

Према његовом мишљењу „све полази од куће“, а под тим подразумева и значајно време које деца проводе на друштвеним мрежама уместо учећи, па се самим тим и вид поштовања према професору, који се некада указивао чином устајања када уђе у учионицу, сада изгубио.

– Одговорност родитеља, увек може да се постави, увек може да се покрене поступак лишења родитељског права у односу на децу, али да родитељи одговарају због тога што је њихово дете нешто урадило, то просто није у складу са акционима права. Не може родитељ ићи у затвор због тога што је ученик претукао професора – објаснио је он.

Како је истакао, пракса је да се малолетницима да друга и трећа шанса, за разлику од пунолетних учинилаца где се узимају у обзитр и све околности конкретног догађаја. У случајну малолетника, примењивао би се Закон о малолетним учиниоцима кричних дела, а то би у пракси подразумавело да им не би била одређена висока казна затвором осим у случају да је учинилац повратник. Адвокат каже да би неки од најтежег вида казне био упућивање у установу затвореног типа, као што је дом или малолетнички затвор који се изриче искључиво за најтежа кривична дела.

– У таквим поступцима се саслушавају и родитељи, центар за социјални рад даје предлог, значи, практично ви не осуђујете малолетника, него му изричете одређену васпитну меру која је за њега најсврсисходнија. То може да буде судски укор, појачан надзор родитеља, може да буде појачан надзор одгајатељства, упућивање у васпитно поправни дом која се испитује на сваких шест месеци и то за нека убиства или за, рецимо, најтежа разбојништва. Може бити изречен и малолетнички надзор, али то се углавном не дешава – објаснио је адвокат Иван Симић.

Како истиче, сврха васпитних мера није кажњавање малолетника, већ да се пронађе најсврсисходнија мера која ће утицати на малолетника да се поправи, односно да такво понашање не понови.

Подсетимо, просветари су протестовали након стравичног напада ученика на професора у Бачкој Паланци.