Ђаци из Србије показали су мању функционалну писменост од просека вршњака на ПИСА тестирању 2022. године које је обухватило 80 земаља. То више није изненађење, јер су резултати слични у последњих 10 година. Словенија и Хрватска су, када је реч о региону, боље. Горе од Србије су Северна Македонија и Црна Гора.
Истраживање је показало да је најмање ученика који не достижу ниво функционалне писмености међу гимназијалцима – таквих је око 16 одсто из математике и 11 одсто из читања. Следе четворогодишње стручне школе (од 38 до 72 одсто из математике и од 24 до 64 одсто из читања) и, коначно, ту су трогодишње стручне школе у којима у просеку између 79 и чак 95 одсто деце не достиже ни основни ниво писмености у оба поменута домена.
Александар Марков из Форума београдских гимназија каже за N1 да ПИСА истраживања раде озбиљни људи и да можемо веровати резултатима.
„ПИСА тестирање ради се у читавом свету и на то истраживање треба да гледамо као на прилику да маркирамо проблеме и да радимо на поправљању. Али проблем је што ми не радимо на томе. Суштински се, од 2002. године, откад смо укључени, није ништа променило. Убеђен сам да ћемо исто ово причати и када буде завршен и следећи циклус тестирања. Да, ово су апсолутно трендови и појаве који су карактеристични за српске школе“, наводи Марков.
Бивши министар просвете Срђан Вербић каже да не треба да будемо изненађени или на неки начин разочарани.
„Прво, не треба да имамо нереална очекивања од нашег образовног система. По бруто домаћем производу смо на 76. месту. Како онда можемо да кажемо да је 40. место у образовању лоше? Није. Лоше је то што ништа нисмо урадили 20 година, али има и добрих ствари. Има доста тога чиме бисмо могли да се похвалимо. Праведност нашег система није ништа лошија, атмосфера у школи, без обзира на то колико има насиља, оно није лошије него што је на другим местима“, каже Вербић.
Марков наводи да је Србија за 16 година променила седам министара просвете, што показује да нам недостаје континуитет.
„Сваки нови министар дође са новом идејом. Можда су могли да промене нешто, али проблем је што им је век трајања био кратак. Ни четири године нису довољне да се нешто промени. Зато се раде стратегије на десет година. Прво као друштво треба да видимо каквог ученика желимо, какву школу и шта желимо да постигнемо са свршеним средњошколцима. Да ли да их шаљемо у привреду, да се запошљавају кроз дуално образовање или желимо да повећамо број факултетски образовних људи“, наводи он.
Како додаје, идеја претходне стратегије је била да се повећа број гимназијалаца, односно будућих студената.
„Гимназије смо повели ка стручним школама, испало је да имамо много талентоване деце, увели смо ИТ одељења, биолошко-хемијска, историјска… Испоставило се да смо ужасно талентована нација. Али, када седнемо и упоредимо се са другима, то не буде баш тако“, истиче.
Марков додаје да су наставници под страховитим притисцима и од стране родитеља и од људи из локалних заједница.
„Просечно, ученика који понављају је осам одсто, код нас тек преко један одсто ученика понавља разред. Велика је пропусност ученика који не постигну предвиђене резултате, и тако улазимо у зачаран круг, јер они не могу ни на наредном кораку да покажу неке резултате. Ту често имамо озбиљан проблем. Стално се враћамо на почетак“, истиче саговорник N1.
Бивши министар каже да је ПИСА тест као лекарски налаз – покаже шта не ваља.
„Постоје препоруке шта треба да се уради. Само је питање да ли у конкретној земљи може да се уради. Прво, да ли имамо људски капацитет, да ли имамо политичке воље, новца, да ли наставнички кадар може да изнесе такву промену. Треба да направимо наш начин како да се то уради. Многе од тих ствари знамо већ 30 година, али не умемо или не знамо да их променимо. Увек има ствари које су релативно једноставне и у овом тренутку много значе. У овом ПИСА тесту видимо да наши ученици имају озбиљан проблем са мобилним телефонима. Овде 40 одсто каже да не слуша наставнике и проводи време на мобилном телефону. Ако нисмо у стању да изведемо велику промену, хајде бар да склонимо телефоне док траје час“, каже Вербић.
Председник Форума београдских гимназија мишљења је да су наставници и школа остали у шездесетим и седамдесетим годинама.
„Остали смо на том нивоу да наставник предаје градиво, док ученици данас захтевају нешто другачији приступ. За то наставника треба едуковати. Други проблем је негативна селекција, проблем што у настави све више недостаје квалитетних наставника. Тај проблем ће постати све израженији јер млади не виде своју будућност у просвети“, истиче он.
Вербић додаје да ПИСА тест има један интересантнан налаз.
„Питали су директоре школа да ли им недостаје кадар. Многе земље су рекле наравно да им недостаје, а ми смо на дну те лествице, јер наши директори кажу не, код нас је све у реду, немамо никаквих проблема са кадром. То нам говори да директори школа нису компетентни, неће да кажу да имају проблем. Више су порицали једино директори у Бугарској“, објашњава он.
Према мишљењу бившег министра, родитељи се расправљају о томе да ли њихово дете зна довољно добро за неку оцену, али њима ту није место.
„Поготово не да се мешају, на тај начин да то буде нека врста насиља, претње, непријатни разговори. То евидентно јесте проблем, родитељи би требало што мање да прилазе школи“, истиче Вербић.
Марков наводи да сви ми треба да видимо шта хоћемо, где нам је и на ком месту школа.
„Постајемо све свеснији као друштво да школа није никаква гаранција да ће дете, односно свршени студент, моћи да се запосли без проблема, да ће моћи да остане у овој држави да живи нормално. Деца се од малена уче да ‘хватају кривине’. Њихова мотивација је јако ниска, и сви смо одговорни за то – и родитељи, и наставници, и наравно, они који су компетентни да о томе одлучују“, поручује Марков.
