За мноштво обавеза и велику одговорност одељенских старешина тренутна надокнада од четири одсто у новцу значи 2.655 динара месечно, а кад изменама уредбе о коефицијентима буде увећана на седам одсто износиће око 5.000 динара.
Разредне старешине су старијим основцима и средњошколцима много више од предметних наставника. Иако је дугачак списак њихових обавеза и одговорности према различитим просветним законима, подзаконским прописима, упутствима ресорног министарства, још није скројен посебан правилник којим би се детаљно прецизирало шта све спада у делокруг рада одељенских старешина.
Просветни врх планира да такав документ први пут донесе, а уважавајући комплексност посла и важност улоге одељенских старешина најодговорнији за образовање најавили су и да ће додатак на плату за старешинство бити повећан. Коефицијент за обрачун зараде наставницима који су и разредне старешине, према најавама, уместо садашњих четири одсто убудуће ће износити седам процената.
Ове новине нису резултат разговора челника репрезентативних синдиката и просветне власти о изменама Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика (ПКУ), него су део мера које је недавно утврдила Радна група за превенцију и сузбијање насиља у школама. Предлог да се повећају зараде одељенских старешина и да се донесе системски правилник о њиховом раду потекао је од Синдиката радника у просвети Србије (СРПС).
– Разматрајући предлоге за спречавање насиља у школама и ефикаснију заштиту, не само ученика, него и наставника који су све чешће изложени разним облицима злостављања од стране ученика, долазимо до тога да највећи број предложених активности у случају насиља у образовним установама, подразумева додатно оптерећење одељенског старешине у његовој иначе веома захтевној функцији. За мноштво обавеза и огромну одговорност надокнада од свега четири одсто, што у новцу значи 2.655 динара, изузетно је ниска, демотивише наставнике да преузму улогу разредног старешине коју у овом времену све захтевнијих свакодневних задатака многи доживљавају као терет. Зато смо предложили да се тај проценат са четири повећа на седам и то је једногласно прихваћено – објашњава за „Политику” Милорад Антић, потпредседник СРПС-а.
Након секторског увећања основице за обрачун зарада у образовању за 12,5 одсто, додатак за одељенско старешинство, почев од јануарске плате у овој години, износиће око 3.000 динара. Да би се обистинило најављено увећање коефицијента за наставнике који су и разредне старешине неопходно је да Влада Републике Србије измени Уредбу о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама тако да у њој пише да се коефицијенти одељенским старешинама увећавају за седам одсто уместо за досадашња четири процента. Након тога ће додатак за старешинство износити око 5.000 динара, процена је синдиката. Илустрације ради, увећање коефицијента за седам процената за одељенско старешинство значило би да се тај посао више вреднује него докторат (запосленим докторима наука у основним и средњим школама коефицијент се увећава шест одсто), али и да се вреднује мање него рад наставника у забаченим планинским селима, чији се коефицијент за обрачун зараде повећава за осам одсто.
– Одељенски или разредни старешина представља педагошког, организационог и административног руководиоца одељења. Уз редовне обавезе предметног наставника он је одговоран за функционисање одељенске заједнице, задужен је за праћење постигнућа и напретка свих ученика свог одељења у свим аспектима васпитно-образовног процеса. Та улога подразумева и праћење здравственог, породичног и емоционалног стања ученика, сарадњу са родитељима, свим предметним наставницима и стручним сарадницима. У опису њиховог посла је и пружање помоћи и подршке ђацима, организовање и учествовање у појачаном васпитном раду, вођење дисциплинских поступака, предузимање и евидентирање васпитно-дисциплинских мера. Они припремају седнице и спроводе одлуке одељенских већа, одговорни су за ажурирање педагошке документације… – предочава Антић низ обавеза због којих се разредно старешинство као додатни обиман и захтеван посао, како каже, углавном нерадо прихвата.
Делокруг одељенских старешина шири је и слојевитији него што се чини на основу обавезног једног часа одељенске заједнице седмично у ђачком распореду, „отворених врата” за индивидуалне разговоре с родитељима, и редовних родитељских састанака. На нивоу одељенске заједнице разредни старешина брине о готово свему: примерном владању, одевању, употреби мобилних телефона, оцењивању, учењу по индивидуалном образовном плану, изостанцима, такмичењима, полагању завршних и матурских испита… Треба добро да познаје своје одељење и као групу и сваког ученика понаособ, да блиско сарађује с родитељима, осталим наставницима и стручним сарадницима у школи, али и надлежнима ван школе да би се осигурали оптимални, инклузивни, безбедни и подстицајни услови за целокупан развој ђака у школској средини у којој се насиље сасеца у корену. Специфична знања и вештине потребне за ваљано обављање посла одељенског старешине не стичу се ни на једном наставничком факултету.
– Многи наставници с великим радним искуством беже од одељенског старешинства, то је за њих као казна. Дешава се да младе колеге чим уђу у школу добију задужење да буду и разредне старешине, па без искуства у том послу имају тешкоће у комуникацији и са ученицима и са њиховим родитељима. Сматрамо да би системски правилник о раду одељенских старешина требало да обезбеди да само наставник са лиценцом, који је у току свог стручног усавршавања похађао најмање 30 сати семинара на тему одељенског старешинства, може обављати ту функцију, тако да стеченим професионалним компетенцијама може да одговори на бројне изазове ове захтевне улоге, а уз то да буде и адекватно награђен – закључује Антић.
