Обичаји на Васкршњи понедељак и Ђурђевдан

Православни верници и црква данас славе Васкршњи понедељак и Ђурђевдан. Васкршњи понедељак је према византијском обреду први дан Светле недеље – седмице после Васкрса, док се за Ђурђевдан каже да не постоји дан као овај. У наставку текста прочитајте који се све обичаји везују за ове дане.

У већини наших крајева Васкршњи празници трају три дана. Ове године, су нам се спојили Васкршњи понедељак и Ђурђевдан, па је славље дупло веће. У свим православним храмовима се служе Литургије. На Васкршњи понедељак се настављају гозбе и весеља, на коме се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева. У многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.

Обичај другог дана Васкрса

У војвођанским селима, на данашњи дан се задржао један интересантан обичај – поливање девојака водом. Наиме, млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку.

Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити те године. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло. Зато, драге девојке, ако видите да ваш изабраник на данашњи дан носи воду, пустите да вас попрска – то је свакако добар знак.

Обичаји који се везују за Ђурђевдан су бројнији од обичаја Васкршњег понедељка

Ђурђевдан је велики празник који, свако према свом календару, прослављају и православци и католици. Ипак, код Срба је овај дан попримио и неке друге, много старије, претхришћанске обичаје, па се Ђурђевдан заправо нигде у свету не прославља као у нашој земљи.

Обичаји и веровања везана за Ђурђевдан су постојала на овим просторима и пре него што је српски народ примио хришћанство. Свети Ђорђе је “својим празником” само заузео место старословенског божанства плодности – Јарила, па је због тога највећи број обичаја који постоје у Србији веома стар и у вези је са заштитом, здрављем и плодношћу. Ђурђевдан је живописан и весео празник, а према броју свечара налази се тик испод Светог Николе.

Ђурђевак и венчићи

На Ђурђевдан треба пожурити и у рано јутро изаћи на поља где се бере цвеће. Ђурђевданско цвеће је: ђурђевак, млечика, маслачак и од њих треба исплести венчиће којима се ките улазна врата на дворишту и кући. Ово се чини да би година и дом били берићетни, па се у народу каже: “Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Ови венчићи треба да остану на вратима преко целе године, све до следећег Ђурђевдана.

Не ваља спавати преко дана

На Ђурђевдан треба поранити и не ваља спавати преко дана! Ако то урадите, ризикујете да вас глава боли преко целе године. Ипак, народ је и за ово смислио противлек. Ако вам се већ деси да данас задремате, онда на Марковдан треба “спавати на истом месту” и бол ће нестати.

У неким крајевима Србије се током брања цвећа девојке и младићи гађају биљком прилепача. То је коровска биљка, стабло јој је усправно или мало полегло, а листови на врху су лепљиви. Ако вам се допада неки младић или девојка, требало би да баците ову биљку на симпатију, па ако се залепи, то значи да ће се и он или она залепити за вас.

Слично, на Ђурђевдан се од леске праве крстићи – једна грана се расцепи ножем, па се кроз њу провуче друга и тако се направи крстић који се ставља на кућу и на њиву јер се верује да он штити од громова и злих сила, пише Историјски забавник.

Још једно дрво данас има посебно значење, а то је граб. Када наиђете на граб у шуми током брања ђурђевка, требало би да се заљуљате на грани како би се ваша симпатија грабила за вас. Поред љуљања, олисталим гранчицама граба момци и девојке ките куће и капије на Ђурђевдан да би лакше нашли брачног друга.

Купање у реци и гледање у небо

Велику важност у ђурђевданском дану ранијим деценијама у Србији је имало и купање на реци, пре сунца. Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем и тако пливали.

Верује се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе. Због тога су у минулим временима сељаци палили велике ватре да би заштитили себе и село. Слично, у неким крајевима у ђурђевданској ноћи и даље чувају засејану пшеницу и раж јер се верује да баш тада неко може да обере њиву, тј. бацањем чини пренесе род у свој посед.

Верује се да ће, ако је на Ђурђевдан ведро, година бити плодна, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша, народ чека велика суша.

Било како било, ово је дан за радост и весеље. Зато, нека то буде једино „правило“ које треба да „испоштујете“ на данашњи дан – радујте се, смејте се и проведите време са онима које волите. Васкрс још увек траје!