Преглед зонске смотре: Аматерско позоришно стваралаштво у Војводини

Селекција је обухватила 11 представа са тим да је једна представа отказана због повреде глумице (АП „Ђорђе Дамјанов Ђекша“ Јаша Томић). Селекцију и образложење селекторке и глумице Драгане Боснић преносимо вам у целости:

Представа у целини изражава уједначен, компактан и доследан сценски израз који, у овом случају, подразумева ауторски израз редитељке. Стил и квалитет глумачке игре, сценографија, костимски одабир, ауторска музика и дизајн светла одражавају стил суровог (сиромашног) позоришта што издваја представу као уметничко дело које заслужује пажњу не само својим квалитетом изведбе већ и кроз пружање подршке неговању савремених, или сада већ традиционалних позоришних форми, а које су стуб савременог театра. Такође, за уважавање су и дисциплинованост ансамбла и верност стилу. Одабир текста доводи у фокус тематику која третира статус жене у породици и друштву. Закључује се да конкретна тема кроз ову представу добија свој ванвременски контекст који се напретком цивилизације готово не мења или доживљава промене у формалном контексту и законским оквирима, док реалност руралних и градских средина и даље афирмише трагику међуљудских, партнерских и брачних односа.

Примарни квалитет представе је у глумачкој игри кроз коју се преплиће занимљива и једноставна прича. Комедија ситуације и карактера која дочарава утицај околности на живот ликова који у задатим ситуацијама а кроз савремен глумачки израз постижу природност и ефекат непосредности у комуникацији са публиком. Остали позоришни елементи – режија, сценографија, костим, музика, светлосни дизајн – наслањају се на причу и глумачку игру подржавајући амбијент, форму и атмосферу коју дочарава ова позоришна представа.

Представа која је стилски опредељена, стабилна и вешто вођена. Уједначеност ауторске музике, ефектног светлосног дизајна, функционалне сценографије која доводи у фокус радњу као и одабира костима који подржава околности може се рећи да је намера редитељке успела да се испреплете у комплетан сценски израз. Глумачка остварења карактерише природност, позиционираност у јасним карактерима и изражена емоционалност којој је могло бити дато још више простора од стране редитељке. У целини, представа уметничког домета која афирмише квалитет и истанчан позоришни стил.

Ансамбл представа чији је један од превасходних квалитета умеће колективне игре. Кроз сатиричан текстуални предложак, чија је адаптација за сценско извођење адекватна, редитељка вешто води ансамбл кроз развој радње, динамику представе и доводи до поуке која се наслања на кулминацију са публиком и прогрес у глумачкој игри. Кроз лепезу и шареноликост карактера, сведено и уједначено костимско решење, разигран мизансцен и високо организован сценски покрет, кроз дискретна али ефикасна светлосна решења и музичку подршку постиже се ефекат преображаја.

Текстуални предложак за представу омогућава сценску динамику која је у извесној мери оправдана редитељским поступком и глумачком игром. Обзиром на оптималан ниво изведбе у целини, разиграност карактера, динамику у радњи и обртима који држе пажњу може се рећи да представа поседује елементе и проналази своје место пред публиком.

Несвакидашња тема која је обрађена у представи представљена је адекватним глумачким средствима, редитељским поступцима који су у оквирима класичног приступа драмском делу, класичним сценографским решењем и музичком подлогом која уокивирује атмосфверу. Младост ансамбла, аутентичност карактера ликова, савремени приступ глуми, природност и емоционалност изражена кроз ситуације препоручују ансамбл.

Представа се бави актуелном темом која је везана за град Зрењанин што доприноси основној улози позоришта да ангажовано коментарише друштвено-политичке, социјалне и све друге сегменте живота. Преовладао је стил који у духу парола омета и гуши како глумачку игру тако и комплетан доживљај. У случају, фрагментарна драматургија оставља утисак испрекиданости и умањује доживљај.

Тема која третира проблематику младих који упадају у замку зависности од наркотика подржана је колективном игром ансамбла за који се може рећи да је својом игром остварио предложак за евентуални даљи развој.

Класична поставка која у одређеним сегментима има раскорак између потребног ритма, за комедију, и радње која намеће динамику који су у другом делу представе постигли свој оптимум. Редитељка се ослања на само дело и радњу у мери која може да завара и тиме отежа глумцима у смислу оскуднијих редитељских решења, која би могла бити додатни мотор тексту, радњи и крајњем ефекту.

Почетак јасан, крај остаје отворен што отвара питања која се могу филозофски третирати али и доживети као недореченост. Током представе износи се дилема која третира злочин који остаје нерешен. Рашомонски приступ опису злочина омогућава глумцима грађење карактера који су стављени у контекст глумачких етида и доприносе развоју динамике представе и евентуалној катарзичној кулминацији у равни текста.